Sergej Balmasov, ruski stručnjak za Bliski istok, kaže da ne bi bilo ništa čudno da se Saudijska Arabija kao američki saveznik priključi BRIKS-u, s obzirom da je član te organizacije i Brazil, zemlja koja se smatra glavnim saveznikom SAD u Latinskoj Americi.
Ako se to dogodi to će doneti korist i tom kraljevstvu i ovoj organizaciji, posebno u trenutku kada se svetski poredak, koji su izgradile SAD, urušava i kada počinju da važe nova pravila igre u kojoj učestvuju i drugi veliki svetski igrači.
„Možemo reći da je Saudijska Arabija među Arapima jedan od lidera muslimanskog sveta, i finansiji i regliozno, jer se srce islama tamo nalazi i tuda idu mnogi hodočasnici... To će jednostavno povećati autoritet BRIKS-a i to bi bio još jedan ozbiljan korak udaljavanja od SAD“, ocenjuje Balmasov.
Privlačnost takvih saveza kao što je BRIKS značajno je porasla poslednjih godina. Red na vratima organizacije uveliko se stvara, a da Saudijska Arabija želi da se pridruži savezu BRIKS izvestio je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa, signalizirajući drastično potencijalno širenje bloka usred rastućih tenzija sa SAD-om zbog rusko-ukrajinske krize.
Godišnji samit BRIKS-a trebalo bi da se održi sledeće godine u Johanesburgu, a po svemu sudeći proširenje će biti na dnevnom redu, jer se očekuje da će blok razmotriti pridruživanje zemalja kao što su Saudijska Arabija, Turska, Egipat i Alžir.
Vašington preispituje savezništvo sa Saudijskom Arabijom, a kao jedna od kaznenih mera pominje se promena uslova u pružanju vojne pomoći Rijadu
© AP Photo / Andrew Harnik
Odnos Rijada i Vašingtona je brak iz računa
Odnos Saudijske Arabije i SAD se može okarakterisati kao „brak iz interesa“. Partnerstvo se baziralo na snabdevanju SAD jeftinom saudijskom naftom u zamenu za obezbeđivanje američkog vojno-političkog kišobrana. Međutim, Vašington se pokazao kao nepouzdan partner, pa bi Saudijska Arabija lako mogla da pronađe alternativne dobavljače bezbednosnih sistema, a kao kandidate za tu ulogu ruski eksperti pominju Rusiju i Kinu.
„Ovde neće biti problema sa naftom. Kina će je kupiti sa zadovoljstvom, ali i mnoge druge azijske zemlje... Čak bi i logistički bilo lakše isporučivati Kini. Što se tiče naoružanja, to zavisi od specijalne vojne operacije u Ukrajini, pa se postavlja pitanje koliko bi vremena trebalo da se udovolje želje Saudijaca. Ali, ovde je glavno nešto drugo – Rusija, u principu, može da da utiče na Iran da se uzdrži od bilo kakvih nasilnih akcija protiv Saudijaca...“, kaže ekspert.
Trenutno su odnosi Rijada i Vašingtona upali u krizu – Amerikanci su ljuti zbog odluke Rijada da zajedno sa drugim zemljama OPEK-a + smanji proizvodnju nafte za dva miliona barela dnevno, što dovodi do poskupljenja goriva i povećanja inflacije u Americi pred novembarske izbore za Kongres, a istovremeno obezvređuje zapadne sankcije na rusko „crno zlato“. Očekivani rast cena nafte, kao rezultat odluke OPEK-a, Rusiji bi mogao da donese više novca nego što ga ona gubi zbog bojkota EU.
Zbog toga Amerika optužuje Rijad da „podmazuje Putinovu ratnu mašineriju”, a Džo Bajden koji je odluku Rijada doživeo kao uvredu preti „posledicama”. Vašington preispituje savezništvo sa Saudijskom Arabijom, a kao jedna od kaznenih mera pominje se promena uslova u pružanju vojne pomoći Rijadu.
Saudijska Arabija je pokušala da umanji značaj odluke i opravda je ekonomskom politikom i zaštitom vlastitih ekonomskih interesa.
Da li je saudijsko-američki savez pred pucanjem
Na pitanje može li se govoriti o geopolitičkom zaokretu Rijada, Balmasov kaže da bi to bilo preuranjeno, jer „namere su jedno, a realne akcije nešto drugo“. Ipak, dodaje on, činjenica je je došlo do ozbiljnog sukoba između SAD i Saudijske Arabije i da postoje ozbiljni elementi koji bi mogli da dovedu do raskola nekada ključnih saveznika.
„SAD su do sada, uprkos njihovim zahtevima prema drugim zemljama u vezi sa demokratijom i poštovanjem ljudskih prava, zatvarale oči na ono što se dešava u Saudijskoj Arabiji. Svi odlično znamo kakva je tamo situacija sa nacionalnim manjinama, ženama i uopšte sa demokratskim pravima i slobodama. Međutim, poslednjih godina su počeli da pritiskaju Saudijsku Arabiju zbog prava žena i tome slično... Saudijci imaju ozbiljne zamerke u vezi sa svim tim, jer je to jedna od retkih zemalja koja kupuje američko oružje u ogromnim količinama, iako realno takvi obimi nisu potebni...“, priča Balmasov.
S druge strane, dodao je Balmasov, Amerikancima su prodavali naftu po veoma pristupačnim cenama i prema pojedinim podacima obezbeđivali su 20 do 25 procenata ukupne američke potrošnje nafte. Samim tim, ti partnerski odnosi su narušeni...
Udaljavanje SAD i Saudijske Arabije primetno je već duže vreme. Nakon iranskih napada na saudijska naftna postrojenja Rijad se osećao napuštenim od strane SAD, dok su Amerikanci pobesneli zbog ubistva kritičara režima Džamala Kašogija 2018. u saudijskom konzulatu u Istanbulu, u čemu je navodno važnu ulogu odigrao prestolonaslednik Mohamed bin Salman.
Dve zemlje takođe imaju različite poglede na iranski nuklarni program, pošto Saudijci smatraju da se ignorišu njihovi interesi.
„Saudijci su imali duboke sumnje da Amerikanci žele da skinu sankcije sa Irana, iako je Iran najveći neprijatelj Saudijskoj Arabiji i da na taj način Saudijce ostave nezaštićene. Pored toga, Saudijci dugo vremena nisu uspevali od Amerikanaca da dobiju oružje koje su želeli, a to su ofanzivni dronovi dalekog dometa koje Amerikanci daju isključivo „proverenim“ saveznicima, a ispostavlja se da Saudijci to nisu“, kaže Balmasov.
Ako Saudijci naprave zaokret ka Rusiji i Kini tj. zemljama BRIKS-a za očekivati je da će uslediti kaznene mere Vašingtona.
„Naravno, ali radi se o tome da Bajden nema snage da ispuni te želje koje su izneli predstavanici Demokratske stranke, zahtevajući da se obustavi isporuka američkog oružja Rijadu i da se povuče kontigent. Bajden je to pitanje odložio do novembarskih izbora... U stvari, ovo je signal da je možda, ipak, bolje odložiti nego postići to da se Rijad potpuno okrene Rusiji i Kini. Ako preduzmu nešto ozbiljno, Saudijci to mogu vrlo ozbiljno da iskoriste za smanjenje američkog uticaja...“, zaključio je ekspert.