SRBIJA

„Sve je rešeno, dogovor za Prištinom za par nedelja“! Šta Zapad pokušava tim brutalnim lažima?

Eskobarova poseta Srbiji i uverenje da nas do potpisivanja sporazuma Beograda i Prištine dele ne godine, već nedelje, pusta je želja i psihološki pritisak na Srbiju. U toj paleti hibridnog rata su i glasine da je sve rešeno, da je Beograd odlučio da uvede sankcije Rusiji i da se odriče Kosova. Taktike se menjaju ali strateški cilj Zapada ostaje isti.
Sputnik
Ovako poruke koje je u Beograd doneo specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar komentariše Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Sastanak Aleksandra Vučića i Gabrijela Eskobara
Poseta Srbiji kao i izjave koje prate Eskobarove diplomatske aktivnosti deo su, smatra Mitić, brutalnih pritisaka političkog Zapada na Srbiju.

Trik predlog kao uvertira u integraciju Kosova u EU

U ovom slučaju, precizira naš sagovornik, radi se o trik predlogu Nemačke i Francuske po kojem Beograd ne treba odmah da prizna nezavisno Kosovo, već prvo da prihvati realnost njegovog postojanja a zatim kroz Sporazum o stabilizaciji omogući članstvo u međunarodnim organizacijama. Nakon toga bi, ideja je autora ovog predloga, pet država nepriznavača iz EU i iz NATO trebalo da daju zeleno svetlo za integraciju Kosova u EU i NATO.
Priština, zastave tzv. Kosova i SAD

„Eskobar je prilikom posete Prištini otkrio da je cilj SAD članstvo Kosova u NATO, a nešto kasnije, ukoliko je to moguće, i Srbije, što je nemoguće ostvariti bez sporazuma o normalizaciji. Sporazum nije direktno priznanje već vrsta uvertire kojom bi Kosovo postalo članica NATO i bez ikakvih uslovljavanja zemalja nepriznavača, ušlo u evropske integracije. Po sredi jeste taktika koja otkriva strateški cilj - da Kosovo u potpunosti bude legitimisano i legalizovano u međunarodnoj zajednici.“

Pritisci se intenziviraju

Poruka Eskobara da ima saznanja da se dijalog Beograda i Prištine bliži kraju kao i navodni dokument „predsporazuma“ koji je „procurio“ u albanski medijski prostor, a u kojem se 24. februar pominje kao datum prvog dogovora, treba, uveren je Mitić, posmatrati u kontekstu sveobuhvatnog, frontalnog i bočnog i hibridnog pritiska koji Zapad vrši na Srbiju i srpski narod, i po pitanju RS, i po pitanju Kosova, i po pitanju uvođenja sankcija protiv RF.

„Ušli smo u period veoma intenzivnog pritiska koji je uslovljen s jedne strane intenziviranjem sukoba oko Ukrajine, odnosno geopolitičkog sukoba između RF i NATO, a s druge strane činjenicom da se u Srbiji očekuje formiranje nove vlade. U tom kontekstu smo imali čitavu paletu foruma na kojima je vršen brutalan pritisak na Srbiju. To smo videli u Pragu, na samitu tzv Evropske političke zajednice, u izveštajima Evropske komisije, Evropskog parlamenta, a sada sledi Berlinski proces“.

Spisak želja i interesa

Reč je, objašnjava Mitić, o čitavom nizu instrumenata za pritisak da se Srbija odrekne Kosova, da se RS integriše u BiH, da se Rusija izbaci sa Balkana, da Srbija uđe u NATO. Sve je to, smatra, spisak želja i interesa političkog Zapada u celini.
Zastave SAD, Rusije i Srbije

„Postoje konkretne mere pritisaka koji se vrše i čija je implementacija u neku ruku već i počela. Setimo se priča za naftovod Janaf, rusku naftu, pa priče oko usklađivanja sa viznom politikom EU, i na dalje. Sve se čini kako bi se Beograd integrisao u zajedničku politiku EU i SAD“.

Štap i na njemu mršava šargarepa

Ulazimo u fazu, upozorava Mitić, u kojoj se koriste štapovi s tim što su šargarepe vrlo mršave. Koliko će se pritisci intenzivirati u narednom periodu ostaje da se vidi, ali zasad po onome što smo mogli da čujemo ostaje, napominje naš sagovornik, vrlo čvrst stav Beograda da ne prihvata ta uslovljavanja.
Gabrijel Eskobar izlazi iz zgrade Predsedništva

„Razumljivo je da takve poruke dolaze od strane ljudi kao što je Eskobar jer njegov posao i jeste da obezbedi nezavisno Kosovo i izbaci Rusiju sa Balkana. Koliko je to ostvarivo je drugo pitanje. Po meni nije, jer se čini da postoji prostor da se Beograd odupre takvim pritiscima“.

Komentar