Begovićeva je sa stručnjacima koji su u Beograd došli iz raznih delova sveta na Međunarodnu konferenciju „Budućnost biotehnologije“ razgovarala o tome da smo došli do tačke kad koristimo naša znanja i veštine da menjamo svet oko sebe da bi nam bilo bolje, da bismo bili zdraviji, da bi nam sredina bila čistija i pri tome koristimo žive organizme.
„Biotehnologijom nekada su se pravili sir, vino i kobasice, a sada se pravi mleko bez krava i meso biljnog porekla“, kazala je Begovićeva na skupu u organizaciji Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.
Proizvod mleka bez krava, prema rečima sagovornice Tanjuga, pribeglo jer je ljudi na planeti sve više, a goveda nema dovoljno da bi svi pili kravlje mleko i jeli govedinu, a goveda još ispuštaju veliku količinu metana koji pravi efekat staklene bašte.
„Tako se došlo do toga da se, kako nam je ispričala Klaudija Vikers, glavni istraživač u Idenbruu u Australiji, u kvascu proizvode proteini mleka koji se kasnije mešaju sa vodom i tako se dobije pravo mleko“, rekla je Begovićeva.
Konferencija „Budućnost biotehnologije“ u Beogradu
© Tanjug / JADRANKA ILIC
Ona je govorila i o mesu potpuno biljnog porekla koje se štampa na 3D štampaču i, kako je navela, dobije se šnicla koji ima 98 odsto ukus šnicle ali je njen sastav biljnog porekla.
Na pitanje da li nam je ovakva hrana budućnost, Begović kaže da ovo možda starijim generacijama zvuči kao nešto strašno, ali da zapravo nije i da je reč o sasvim hranjivoj, veoma bezbednoj hrani, koja je čista i bez bakterija.
Novi projekti: Preokretanje procesa starenja i ćelije otporne na sve viruse
Genetičar Džordž Čerč izjavio je da su među aktuelnim naučnim projektima u oblasti biotehnologije i „preokretanje procesa starenja“, kao i stvaranje ćelije koja će biti otporna na sve viruse.
Čerč je u razgovoru, putem video-veze o novim trendovima u genetici, na pitanje kako ćemo se nositi sa tim ako jednog dana budemo mogli da živimo 150 godina, rekao da cilj tog projekta nije, kako se obično misli, dugovečnost, već „preokretanje procesa starenja“ putem izmene gena da bi se lečile teške bolesti koje nastaju usled starenja.
„Mi pokušavamo da dobijemo zdravo i mlado telo, to jest da se, iako u starosti, ponašate i osećate kao da imate 20 godina“, rekao je on i dodao da jedna od nus-pojava tog projekta može biti dugovečnost.
Genetičar je kazao da će lekovi za „preokretanje procesa starenja“ biti dominantniji od lekova protiv pandemije i potencijalno zauzmu najveće tržište, a da je već napravljena baza gena starenja.
Čerč je predstavio i projekat pravljenja ćelija koje su otporne na sve viruse i dodao da se njime bavi više naučnika kroz svoje radove.
Konferencija „Budućnost biotehnologije“ u Beogradu
© Tanjug / JADRANKA ILIC
Objasnio je da je ideja da imamo ćelije koje se biološki izoluju, tako da ćelija ne razmenjuje sa svojom okolinom DNK i RNK, kako bi bila otporne na spoljne uticaje ili imala prednosti u odnosu na druge organizme.
Profesor je naveo da se to može uraditi menjanjem genetskog koda, ali da nije bila postignuta otpornost na svaki virus.
„Morali smo da promenimo više kodona kako ne bi došlo do efekta da ćelija postane otporna na domaćina, umesto na viruse, izmenili smo kodone uz pomoć transfera gena, prikupili puno novi virusa, iz kanalizacije, sa farmi, iz vode, mešali ih međusobno“, rekao je on.
Naveo je da su uspeli da dobiju „organizam“ koji je duplo brži, na primer, od bakterije ešerihija koli.
Kazao je da genetičari, na primer, žele da stvore i folikule iz jajnika kod životinja i ljudi za unapređenje njihove plodnosti iz epruvete, i kod jednih i drugih.
Čerč je istakao da postoje i načini da se menjanjem gena 100 puta efikasnije proizvodi hrana, ali i naseli više životinja važnih za ekosistem planete.
Čerča su pojedini specijalizovani časopisi proglasili za jednog od 100 najuticajnijih ljudi na svetu i jednog od osam najpoznatijih genetičara svih vremena.