Na čuvenom „Lužnjikiju“ gostovala je nacija koja je izmislila fudbal, bodrena od strane 4.000 nadaleko poznatih huligana koji su stigli u Moskvu u pohodu na Evropsko prvenstvo 2008. godine.
Britanski Skaj Sports je pre utakmice zaustavio ruskog policajca. Pitali su ga da li očekuje probleme sa engleskim navijačima. Odgovor je bio jasan.
„Da. Zato što znamo da su engleski navijači uvek raspoloženi za tuču. I da se time ponose“, rekao je iskreno policajac.
I bio je u pravu. Tog dana britanski Forin ofis je saopštio da je petoro engleskih navijača pretučeno na ulicama Moskve uoči utakmice sa Rusijom. Samo pobeda na meču je garantovala Englezima plasman na Evropsko prvenstvo u Austriji i Švajcarskoj.
Rusija je u to vreme imala velike probleme sa organizovanim huliganizmom. Pet godina ranije, kada je „Zbornaja“ ispala sa Svetskog prvenstva u Japanu 2002. izbili su neredi u centru Moskve. Navijači su palili automobile i lomili izloge, dvoje ljudi je ubijeno.
Engleska i Rusija
© AFP 2023 / KIVRIN-GOLOVANOV
Englezi su uoči utakmice, predvođeni britanskim ambasadorom, položili i cveće na Grob neznanog vojnika na Crvenom trgu, ali im to nije mnogo pomoglo u nameri da osvoje Moskvu.
Utakmica je počela u 17 sati po lokalnom vremenu, a domaćini su, ionako kišom raskvašen veštački teren, dodatno zalili vodom kako bi Englezima bilo što nelagodnije kada kroče na njega.
Himna „Bože čuvaj kraljicu“ nije se ni čula od jačine zvižduka 75.000 ruskih navijača, a i sami igrači Engleske su je očajno otpevali, pisali su njihovi mediji.
Na klupi Engleza je tada sedeo Stiv Meklaren, iako je tamošnja javnost očajnički želela da umesto njega selektor bude baš Gus Hidink, Holanđanin koji je na ovom meču vodio Rusiju i ponosno pevao njenu himnu.
Englezi su se bolje snašli u prvom poluvremenu, a sektor sa gostujućim navijačima proključao je posle pola sata igre kada je Vejn Runi zaledio „Lužnjiki“ preciznim udarcem u 29. minutu. Ništa nije mogao golman Gabulov.
Iako su gubili na poluvremenu niko u taboru Rusije nije pomišljao na predaju, posebno ne Gus Hidink. Čuvao je čegendarni Holanđanin svoje najubojitije oružje s klupe za poslednjih pola sata kada je „leteći džin“ ušao u igru.
U tom 59. minutu malo primetnog Keržakova zamenio je Roman Pavljučenko, golgeter Spartaka koji je do tada dao 12 golova na deset utakmica baš na „Lužnjikuju“, gde je njegov klub igrao svoje mečeve kao domaćin.
Odmah je Rusija živnula, a posle starta Runija nad Zurjanovim u 68. minutu, glavni arbitar iz Španije Luis Medina Kantaleho pokazao je na belu tačku. Englezi su se bunili, a siguran egzekutor bio je Pavljučenko za 1:1.
Nije mnogo prošlo, a „Superpavl“, kako su ga Rusi zvali je još jednom zablistao u 79. minutu. Sjajno je ispratio udarac Berezuckog sa distance koji je golman Pol Robinson odbio i to pravo na nogu golgetera Spartaka koji je pogodio za 2:1 i veliko slavlje 75.000 duša.
Bila je to kruna jedne od najlepših utakmica u novijoj istoriji ruskog fudbala, a zanimljivo da je upravo Roman Pavljučenko godinu dana kasnije realizovao 15 miliona evra težak transfer baš u Englesku, u redove Totenhema.