Obim isporuka u ovom periodu se smanjio za 43 odsto, na tržišta su izvezeni proizvodi u vrednosti od 771 miliona dolara, u poređenju s 1,3 milijarde dolara pre godinu dana.
Bez obzira na smanjenje ukupne isporuke u prva dva meseca tokom leta, zapadne zemlje su povećale obim kupovine. Kupovale su od Ukrajine žito za 625 miliona dolara, u poređenju sa 380 miliona dolara pre godinu dana. Ostatak sveta je u isto vreme smanjio obim kupovine gotovo sedam puta - na 146 miliona dolara, u poređenju sa 967 miliona dolara.
Na ovaj način, ako su tokom 2021. godini zapadne zemlje kupovale 28 odsto ukrajinskih isporuka žitarica, onda je njihov udeo u kupovini 2022. godine skočio na 81 odsto.
Osnovni kupac žita je Rumunija koja je povećala kupovinu sa 213,4 hiljada dolara u junu-julu 2021. godine do 314 miliona dolara u istom periodu tekuće godine. Na drugom mestu je Poljska, koja je za ta dva meseca povećala kupovinu 29 puta – do 122,6 miliona dolara, a na trećem mestu je Turska, sa povećanim uvozom od 33 odsto do 90 miliona dolara.
Četvrto mesto zauzima Mađarska, ona je kupila žito u vrednosti od 69 miliona dolara u odnosu na 137 hiljada dolara pre godinu dana. Egipat je na petom mestu sa 25,6 miliona dolara, što je skoro pet puta manje u podnosu na prošlu godinu. U top 10 lidera po kupovini ukrajinskog žita su: Slovačka, Liban, Holandija, Nemačka i Španija.
Prošle godine su u top 10 kupaca bile: Kina, Holandija, Egipat, Indonezija, Iran, Turska, Libija, Izrael, Belgija i Španija.
U Istanbulu su 22. jula potpisani sporazumi o ukidanju ograničenja isporuke ruskih prehrambenih proizvoda i saradnji Rusije u izvozu ukrajinskog žita. Sporazum su potpisali predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija.
Putin je, međutim, početkom septembra ukazao na to da Zapad većinu ukrajinskog žita izvozi u svoje države, umesto u zemlje Afrike, kojima je ono neophodno.