O knjizi „Freske Markovog manastira“ (2019), u izdanju Balkanološkog instituta SANU, Arhipiskopije ohridske i Mitropolije skopske, Bitolj i „Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Rasu“ (2021) izdavačke kuća Platoneum govorili su na promociji u Audiovizuelnom arhivu i centru za digitalizaciju SANU autori i nekoliko stručnjaka iz SANU i nekoliko visokoškolskih ustanova.
Redovni član SANU Miodrag Marković rekao je Tanjugu da su knjige posvećene „veoma važnim spomenicima“ srpskog Srednjeg veka i da šira javnost nije imala prilike da se upozna sa „Freskama Markovog manastira“ nakon što se pojavila, jer za to nije bilo prilike tokom trajanja pandemije.
„U međuvremenu Vojvodić i ja smo napisali knjigu o crkvi u Rasu, našoj najstarijoj sačuvanoj crkvi, jednoj od najvažnijih u našoj istoriji“, rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, knjiga Marke Tomić Đurić donosi veliki broj novina u našem poznavanju Markovog manastira, zadužbine kralja Marka, sina Vukašina Mrnjavčevića iz druge polovine 14. veka.
Marković je naveo da je Markov manastir poslednju monografiju dobio još 1925. godine, koja je u međuvremenu prevaziđena u celini, pojedinostima i po metodologiiji, a sada je iz doktorata Marke Tomić Đurić proistekla obimna, sveobuhvatna monografija koja na sve načine rasvetljava taj spomenik i njegovo slikarstvo.
„Rasvetljava ideje koje su unete u program živopisa, njegove stilske odlike... To je uz Dečane jedan od najobimnijih spomenika srpskog srednjevekovnog slikarstva sa stotinama fresaka. Knjiga 'Freske Markovog manastira' je već mnogo citirana u našoj i inostranoj literaturi“, istakao je Marković.
Zaključci istraživanja Marke Tomić Đurić razotkrivaju teološke ideje koje su stajale iza fresaka, tema koje su naslikane, potvrđuje ranija mišljenja o ktitorima i precizira datiranje fresaka, rekao je Marković.
„Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Rasu“ prvi put na temeljan način prikazuje spomenik koji su podigli Srbi u ranim fazama posle pokrštavanja, dodao je Marković.
„Po našem verovanju, podignuta je oko 820 godine, da bi krajem 9. veka bila obnovljena, proširena i pretvorena u episkopsko sedište“, rekao je Marković.
On je podsetio da je crkva u Rasu mesto gde je Nemanja dobio krštenje, odnosno miropomazanje u pravoslavnu veru, gde je krunisan za velikog župana i sišao sa vlasti, izabravši za naslednika svog sina Stefana, a crkva je imala veliku ulogu u formiranju srpske autokefalne crkve, koja je proistekla iz Raške episkopije.
Primetivši da je Markov manastir odlično sačuvan, odnosno jedan od najbolje sačuvanih naših crkvenih spomenika, Marković je dodao da je crkva u Rasu često trpela i stradala kroz vekove i menjala svoj oblik.
„U poslednje vreme su rađeni konzervatorski radovi koji su nam pripomogli da je malo rasvetlimo. Nadamo se da će uskoro biti urađena sveobuhvatna arheološka istraživanja da bismo i u detalje saznali kako su išle te promene“, rekao je Marković.