Kako je objavila švedska Kraljevska akademija nauka, oni su Nobela dobili zbog istraživanja bankarstva i finansijskih kriza.
Ben Bernanke, bivši predsednik američkih Federalnih rezervi, „pokazao je u radu iz 1983. godine na bazi statističke analize i istorijskih izvora da je upravljanje bankama dovelo do propadanja banaka što je bio mehanizam koji je relativno običnu recesiju pretvorio u depresiju tridesetih godina prošlog veka, najdramatičniju i najozbiljniju krizu na svetu koja je viđena u modernoj istoriji“, rekao je Džon Hasler, član komiteta za Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Nagrada, formalno poznata pod nazivom Sveriges Riksbank nagrada za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela, poslednja je od ovogodišnjih Nobelovih nagrada, a dobitnici dele sumu od 10 miliona švedskih kruna.
Nagrada za ekonomiju nije bila ustanovljena kao jedna od pet nagrada u zaveštanju industrijalca i pronalazača dinamita Alfreda Nobela iz 1895. godine. Ovo priznanje je osnovala centralna banka Švedske i prvi put je dodeljeno 1969. godine.