U BiH, opomenuo je tada general Skaparoti, „Rusija koristi dobre odnose s liderima Republike Srpske da potkopa državne institucije“. A potom je ukazao i da su problem za Amerikance i „Srbija kao država, ali i srpski narod na Balkanu“, jer su „pogodno tlo za ruski uticaj, i oni to koriste (...) radi kvarenja (planova SAD) u odnosu na Kosovo i u tripartitnom Predsedništvu Bosne i Hercegovine. Taj uticaj (Rusije) – raste,“ upozorio je 2018. Skaparoti.
General je dobro predvideo budućnost: sin i ćerka Milorada Dodika, Gorica i Igor, u izbornoj noći 2. na 3. oktobar slavili su obučeni u majice na kojima je odštampana fotografija susreta idućeg predsednika Republike Srpske i predsednika Rusije Vladimira Putina. A i prva dama Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko na stranicama „Danasa“ nezadovoljno je prokomentarisala da je izborni pobednik, Dodik, „dobio Putinovu podršku neposredno pred izbore“. Te se, progunđala je retorički, „postavlja očito pitanje čiji je pritisak jači – ruski ili američki“.
Šmitov dekret
Naravno, nije baš ovako jednostavno; u državi kakva je Bosna i Hercegovina to valjda nije ni moguće. Uostalom, gde još na svetu ima zemlje u kojoj se izborni zakon menja u samoj izbornoj noći – a upravo to je uradio samozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit. Koristeći bonska ovlašćenja, odmah po zatvaranju birališta Šmit je nametnuo izmene Izbornog zakona BiH kojima se, kako je ustvrdio, osigurava funkcionalnost muslimansko-hrvatske Federacije BiH, tako da nijedna stranka, kao HDZ u prošlom mandatu, više neće moći da blokira formiranje entitetske vlade.
Ambasada SAD pozdravila je ovaj potez – što sugeriše da je upravo odatle i stigao nalog Šmitu da ga povuče – a, poprilično zlokobno, Nemac je istom prilikom uvijeno pripretio i Republici Srpskoj: „Da budem jasan, ovo nije i ne može biti ona velika reforma Izbornog zakona koja je još uvek neophodna... Taj posao tek treba da se obavi, i ja sam spreman da uradim svoj deo kako bih to podržao.“
„Oni koji žele da razbiju institucije ove zemlje, bilo iz Federacije ili iz Republike Srpske, u korist svojih interesa – odgovaraće“, precizirala je Šmitovu pretnju ambasada SAD. A ako i postoji dilema kome je ta pretnja upućena, američko Ministarstvo finansija postaralo se da je razjasni već jutro nakon izbora, saopštivši da su sankcije uvedene Slobodanu Stankoviću, kako se objašnjava, „biznismenu povezanom s Miloradom Dodikom“.
Bosanski paradoksi
Izbori su, elem, Bošnjacima ponovo doneli dva mesta u Predsedništvu BiH, umesto samo jednog koje im pripada po Dejtonu; za hrvatskog predstavnika, naime, ponovo je izabran Željko Komšić, što je predsednika HDZ-a BiH Dragana Čovića navelo da jetko primeti da „opet imamo uzurpaciju naše pozicije u Predsedništvu“ te da u njemu „jedan konstitutivni narod nema svog predstavnika“. Dodatna ironija, naravno, sastoji se u tome što je Komšić u svoj izborni program uvrstio – ukidanje koncepta konstitutivnosti naroda. Što je i sasvim razumljivo ako se u obzir uzme podatak da je, na primer, u Ljubuškom ovaj takozvani predstavnik Hrvata dobio 66 glasova, a njegova suparnica Borjana Krišto iz HDZ-a – 14.484 glasa. Poslanici hrvatskog Sabora iz koalicije „Most“ stoga su zatražili da ovakav predstavnik Hrvata u Hrvatskoj bude proglašen za personu non grata.
Nije tu kraj bosanskim izbornim paradoksima – izbore za preostalog bošnjačkog člana Predsedništva Bakir Izetbegović izgubio je od zajedničkog kandidata opozicije Denisa Bećirovića, ali je zauzvrat Izetbegovićeva Stranka demokratske akcije ponovo trijumfovala nad opozicijom na parlamentarnim izborima za razne nivoe vlasti u BiH.
Obojena revolucija u RS?
Srpski član bosanskog Predsedništva postaće dosadašnja predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, dok su pobedu na izborima za predsednika Srpske proglasili, najpre, odmah po zatvaranju birališta, kandidatkinja PDP-a Jelena Trivić, a potom, kad su prebrojani glasovi, i Milorad Dodik.
Podaci Centralne izborne komisije BiH za pravo daju Dodiku koji ima tridesetak hiljada glasova prednosti nad Trivićevom, no, bez obzira na to, lider PDP-a Branislav Borenović saopštava: „Pobeda“. I, kao da je čitao neki od udžbenika za izvođenje obojenih revolucija, tvrdi da se dogodila izborna krađa, te od Centralne izborne komisije u Sarajevu zahteva da poništi izbore za predsednika Srpske.
Borenović se, inače, na početku ruske operacije u Ukrajini na jednom skupu u SAD slikao iza ukrajinske zastave u društvu NATO lobista kao što su Karl Bilt i Dejmon Vilson iz Atlantskog saveta uz poruku: „Stojimo uz Ukrajinu“. Nasuprot tome, Dodika je u Moskvi 20. septembra primio Vladimir Putin i poželeo mu uspeh na izborima, izrazivši nadu da će izborni rezultati „ojačati poziciju patriotskih snaga u zemlji, što će nam omogućiti da nastavimo da razvijamo produktivnu i obostrano korisnu saradnju“.
Zašto je Putin podržao baš Milorada Dodika, i ko zapravo osporava njegovu izbornu pobedu? Šta će nedeljni izbori doneti Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini? I kakve to reforme najavljuje Kristijan Šmit?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali nekadašnji jugoslovenski šef diplomatije Vladislav Jovanović i profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić.
Navodeći da u Republici Srpskoj nema masovnog raspoloženja za proteste jer je „jasno ko je pobednik izbora, kako za predsednika Republike Srpske tako i za srpskog člana Predsedništva BiH, te parlamente RS i BiH“, Srđan Perišić ističe da „nestabilnost u RS odgovara jedino Zapadu... Očigledno je i da su u osporavanju rezultata izbora i protestima prisutni prsti Zapada. U krajnjoj liniji, PDP sebe i opisuje kao prozapadnu, čak, probritansku stranku... Mnogi ih stoga opisuju kao NATO četnike, nešto nalik Vuku Draškoviću. Takođe, Jelena Trivić je jedan od retkih političara iz RS koji su se sastali s Kristijanom Šmitom, iako je politika Srpske da ga ne prihvata kao visokog predstavnika jer na to mesto nije postavljen odlukom Saveta bezbednosti UN, odnosno, zbog protivljenja Rusije i Kine... U suštini, zbog svih ovih razloga Vladimir Putin je i podržao upravo Milorada Dodika na ovim izborima, i njegova politika oslanjanja RS na Rusiju na ovim izborima je i dobila podršku. Istovremeno, uz Dodikovo blokiranje ulaska BiH u NATO, to je i razlog zbog koga Zapad želi promenu vlasti u RS. Ali za to nema snage.“
„Rusija nije samo velika sila, već i jedan od garanata Dejtonskog sporazuma koji ima i pravo i dužnost da nadgleda primenu tog sporazuma, te je potpuno prirodno i da političke snage unutar BiH sarađuju sa silama-garantima Dejtonskog sporazuma“, komentariše Vladislav Jovanović bliske odnose Milorada Dodika i zvanične Moskve.
„S druge strane, Zapad je sam kriv što je svoje odnose sa njim uništio, stavljajući ga na razne crne liste, i sada ubire gorke plodove tih svojih postupaka i svog rada na postepenom razgrađivanju Dejtonskog sporazuma. Srbi u Republici Srpskoj i njihovi predstavnici tome se najviše protive zato što su od relativizacije Dejtona i pretrpeli najviše štete, a Dodik je postao persona non grata zato što se usprotivio daljem otimanju dejtonskih nadležnosti Republike Srpske.“
„Lažni sukob Dodika i Vučića“
U svoj pokušaj promene režima u RS, prema tvrdnji sarajevskog portala kliks.ba, zapadne sile pokušale su da uključe i vlasti u Beogradu.
Pod naslovom „Ko je prevario Trivić i kako je stvoren lažni sukob Dodika i Vučića“, portal piše: „Da bi pala vlast u entitetu Republika Srpska uvek je potrebna i mala pomoć Beograda. To znaju i međunarodni zvaničnici koji su, kako saznajemo iz diplomatskih izvora, tražili od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da 'pogura' Jelenu Trivić. No, da bi zaista vlast u RS doživela poraz, potrebna je stvarna pomoć Beograda, a ne samo prividna, bolje rečeno – lažna... Ono što je postalo jasnije stranim diplomatama jeste taktika koju su razradile vlasti u Banjaluci i Beogradu i činjenica da Dodik uživa snažno Vučićevo poverenje, a da je sve ostalo bila šarena laža za strance, kao i podrška Beograda Jeleni Trivić.“
„Bilo je varnica između određenih medija iz Srbije i Republike Srpske“, podseća Srđan Perišić, ali, napominje, „pokušaji stvaranja razdora između Beograda i Banjaluke unapred su osuđeni na neuspeh, iako zapadni emisari i ambasade uporno rade da do toga dođe... Vlasti Srbije i Republike Srpske ostaće u bliskim odnosima sve dok se i jedni i drugi budu oslanjali na svoje tradicionalne prijatelje.“
A to znači i da će, u postizbornom periodu, akcenat biti stavljen na delovanje Kristijana Šmita i (zlo)upotrebu Bonskih ovlašćenja visokog predstavnika, smatra Vladislav Jovanović, koji previđa da posle izbora, na kojima nije došlo do željene promene vlasti, Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini predstoji buran period: „Sve više se nazire da je Šmit u BiH došao s naglašenijom misijom nego njegovi prethodnici, koji su imali zadatak da zadrže status kvo, uz tiho oduzimanje nadležnosti Republici Srpskoj. A sada je potrebno što brže zavesti takvo stanje u BiH u kome će ona biti spremna da pristupi evroatlantskim organizacijama. Zato u narednom periodu očekujem žurbu, u kojoj se neće mnogo birati pravna i politička sredstva da se postigne cilj koji su odredile Sjedinjene Američke Države.“