SDA će tako morati da bira u Predsedništvu između strane sunarodnika Denisa Bećirovića i hrvatskog predstavnika Željka Komšića, inače političkog partnera SDA.
S druge strane, Republika Srpska nema tih postizbornih problema. Da li i koliko će podeljenost među Bošnjacima uticati na nivou Federacije na formiranje institucija na tom nivou i hoće li to uticati na RS?
Bošnjaci imaju isti cilj prema RS
Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da će koškanja među pobedničkim strankama u bošnjačkom telu biti, ali da Srbe to ne treba da zanima jer ne utiče na formiranje parlamenta u RS.
„Za nas nije od prevelikog značaja to što je među Bošnjacima došlo do podela jer kod njih postoji nacionalni konsenzus oko odnosa prema Srbima i prema BiH. Svi oni bilo da su Socijaldemokrate ili SDA ili neke treće opcije jednako su unitaristički nastrojeni i žele da realizuju bošnjačke ratne ciljeve iz devedesetih godina a to je stvaranje unitarne BiH,“ kaže Anđelković.
Dakle, svi su oni protiv Republike Srpske, svi su za centralizaciju i svi prema Srbima imaju sličan stav.
„To što će se međusobno svađati svakako će stvarati određene probleme ali neće bitno promeniti odnos prema Republici Srpskoj, srpskom narodu i interesima. Mi treba da se uzdamo u svoje snage i sebe i da što bolje uredimo RS da se međusobno ne sukobljavamo i da oko vitalnih nacionalnih interesa postoji jedinstvo,“ ističe naš sagovornik.
Bliski stavovi RS i Hrvata u BiH
Anđelković veruje da je dobro i što imamo pristojne odnose sa Hrvatima u BiH.
„Hrvatima je RS bitna jer kad se RS bori za svoje interese pomaže i njima da opstanu. Tako da je dobro što imamo saradnju jer i jedni i drugi se zalažu za odbranu izvornog Dejtona,“ ističe Anđelković.
Međutim, dodaje naš sagovornik, Zapad to neće da sagleda u pravoj meri.
„Za nas je korisna ta saradnja sa Hrvatima ali ne treba ni tome da pridajemo veliki značaj. Bitno je da mi znamo šta hoćemo i za šta se borimo. Postizborni splet je pokazao da je RS stabilna, ali pitanje je koliko će Zapad dozvoliti da tako i ostane, jer njima stabilna RS ne ide u prilog,“ zaključuje Anđelković.
Profesor geopolitike dr Srđan Perišić smatra da je u svakom slučaju interesantno gledati šta će se dalje dešavati na nivou formiranja federalne vlasti.
„S jedne strane stranka Bakira Izetbegovića SDA ima većinu u federalnom parlamentu, a sa druge Socijaldemokrate odnosno Denis Bećirović je pobedio na nivou BiH za bošnjačkog člana Predsedništvu BiH. Prema zakonu, stranka koja je najviše osvojila glasova za parlament, u ovom slučaju SDA, ima pravo da formira vlast u federalnom parlamentu i da oformi po potrebi koaliciju sa kim hoće,“ napominje Perišić.
Izetbegović bira
Na osnovu 92,44 posto obrađenih glasačkih listića, najviše glasova (24,47 posto) za mandate u parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine na opštim izborima u BiH, održanim 2. oktobra, osvojila je Stranka demokratske akcije. Sledi Socijaldemokratska partija BiH sa osvojenih 13,4 posto glasova, dok Željko Komšić – Za građansku državu – DF/GS ima 10,7 odsto, a „Povjerenje“ (Narod i Pravda, i SPUBiH) 6,79 odsto.
„Naša stanka“ osvojila je 5,02 odsto glasova, „NES – Za evropsku BiH“ 4,34 odsto i Stranka za „Bosnu i Hercegovinu“ 3,76 odsto. Za učešće u novom sazivu Federalnog parlamenta takmičilo se 26 političkih subjekata sa 1.230 kandidata. Parlament Federacije Bosne i Hercegovine je zakonodavno telo Federacije BiH, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine. Sastoji se od Predstavničkog doma od 98 zastupnika koje biraju neposredno građani, i Doma naroda čije predstavnike biraju kantonalna skupštine.
U Republici Srpskoj 42,44 odsto glasova za parlament je osvojio SNSD, sledi SDS sa 18,83 odsto, te 11,17 odsto koliko je osvojila Partija demokratskog progresa.