„Glavni posao odbeglih vojnih lica je obuka za borbena dejstva. Sada je glavna opcija probijanje grupe od oko 130 ljudi, zauzimanje oblasnog centra i stvaranje platforme za prebacivanje glavnog kontingenta za napredovanje ka Minsku“, navodi njegove reči „Minska pravda“ na svom Telegram kanalu.
Tertelj je još rekao da je opoziciji potrebna panika u društvu, a njen glavni cilj je organizacija niza terorističkih napada.
Takođe je upozorio da postoji opasnost od intervencije, jer je opozicija koja je otišla na Zapad došla do zaključka da se vlast u zemlji može smeniti samo oružanim putem.
„Operativna situacija je stabilna, ali postoje ozbiljni rizici u vezi sa intervencijom susednih država. Zbog čega? Izdajnici domovine su došli do zaključka da se vlast u Belorusiji može svrgnuti samo oružanim putem“, prenela je agencija Belta.
On je dodao da je u opoziciju koja otišla u inostranstvo uložen veliki novac iako na Zapadu žele to da sakriju.
Zapad bi da vrbuje uticajne Beloruse
Pored toga, dodao je on, u toku su pokušaji Zapada da protiv zvaničnog Minska vrbuju ljude koji mogu da imaju uticaj na društvo i to tako što se vrši pritisak na one čija deca žive u Evropi i SAD.
Objavljen je i video na kojem Tertelj navodi primer kako Belorusima na odgovornoj dužnosti, čije dete studira u jednog evropskoj državi, u telefonskom razgovoru kažu da detetu preti ozbiljna kazna jer je uhvaćen dok puši marihuanu, i predlaže im se susret tim povodom.
Podsetimo, odnosi Belorusije i zapadnih zemalja naglo su se pogoršali posle predsedničkih izbora u zemlji, održanih u avgustu 2020. godine, na kojima je Aleksandar Lukašenko pobedio šesti put. U zemlji su nakon toga počeli neodobreni masovni protesti opozicije koje su, između ostalog, sprečavali pripadnici policije uz pomoć specijalne tehnike i sredstava.
Beloruske vlasti su više puta izjavljivale da se protesti u zemlji koordiniraju iz inostranstva. Lukašenko je optužio Zapad za direktno mešanje u situaciju u zemlji i isticao da nemire režiraju SAD, a Evropljani ih prate. Evropska unija, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Kanada i niz drugih zemalja postepeno su uvodile sankcije beloruskim zvaničnicima, ali i preduzećima, optužujući Minsk za nepravilnosti na izborima i kršenje ljudskih prava.