„Japansko-ruski odnosi su u teškom stanju zbog situacije u Ukrajini, ali naša zemlja će se pridržavati politike usmerene na rešavanje teritorijalnog pitanja i zaključivanje mirovnog sporazuma“, rekao je premijer u obraćanju parlamentu zemlje.
Spor sa Japanom
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan.
SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.
Spor Rusije i Japana oko Kurilskih ostrva dodatno je zaoštren nakon što je Tokio uveo nekoliko paketa sankcija protiv Moskve zbog ukrajinske krize, a ona zauzvrat odustala od pregovora o mirovnom sporazumu.