Nije tačno, a što se u delu medija svaki dan ponavlja, da Srbija stoji na raskrsnici i da je u dilemi, da li skrenuti ka Briselu i Vašingtonu ili ka Moskvi i Pekingu.
Istina je da Srbija bira hoće li biti prinudno i nasilno ugurana kao u logorski vagon ka Zapadu tako što će se prvo odreći Kosova, Republike Srpske i pošto uvede sankcije Rusiji, ili će ostati tu gde jeste, svoj na svom, sa jasnim opredeljenjima i čvrstom pozicijom.
Srbija pred najjačim pritiskom
Zvanični Beograd nalazi se pred do sada najjačim pritiskom Zapadnih sila da se odrekne sebe i sve bi moglo da kulminira već sledeće nedelje.
Zapad, a ne Moskva, zahteva od Srbije da zgazi volju više od 80 odsto svojih građana, da zgazi svoju politiku i principe i da okrene leđa Rusiji.
Sa druge strane, Moskva ne traži od Srbije da prihvati rezultate referenduma u DNR, LNR, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti i da prizna da je to sad teritorija Rusije.
Iz Evropske unije svakodnevno stižu ucenjivačke poruke da će prekinuti pregovore sa Srbijom ili da neće biti napretka na putu ka EU ukoliko Beograd ne uvede sankcije Rusiji.
Sa druge strane, iz Moskve ne stižu poruke da Beograd prekine evropske integracije, da se okrene ka istoku ili će, u suprotnom, plaćati gas po skupljoj ceni ili će ostati bez njega.
Zapadni ambasadori i „visoki predstavnici“ osuđuju srpske zvaničnike i kad pojedu ruski boršč, dok Moskva ne ucenjuje ni kada Beograd glasa protiv interesa Rusije u UN, jer poštuju poziciju Srbije.
Američki ambasador Kristofer Hil osiono zahteva da vidi šta je to ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković potpisao sa Sergejem Lavrovom u Njujorku, dok Rusija ne protestuje ni kada se taj interni, rutinski i potpuno benigni dokument o bilateralnoj saradnji dve zemlje volšebno nađe u srpskim medijima.
Kapitulacija ili suverenost
Znači, nema tu nikakvog izbora između dve strane već ima izbora između kapitulacije i suverenosti. Ne postoje tu nikakve dve stolice, dileme niti raskrsnice. U pitanju je odsudna borba za goli opstanak.
U globalnom Zapadnom inženjeringu protiv celokupnog ruskog naroda, koji ne pamti istorija i koji se može okarakterisati kao zločin protiv čovečanstva, Srbija je uspela da sačuva dostojanstvo, obraz, reč i sopstvenu poziciju.
Sada, kada nad planetom lebdi opasnost od nuklearnog rata, jer NATO razmatra uvlačenje Ukrajine u članstvo što bi praktično značilo napad na Rusku Federaciju, od Srbije se gotovo manijakalno i opsesivno traži da se pridruži evroatlanskoj agresiji.
A kad se traži da neko učini nešto protiv sebe i sopstvene volje to simbolički predstavlja - klasično silovanje.
I ne zaboravite – silovatelj po pravilu ponovi svoje delo. Ni sa ovim se ne bi završilo.