„Dirnuta sam argumentima Zapada da je Rusija rešila da 'prekroji mapu Evrope'. Smešno je što tu tezu iznose u Nemačkoj koja ima današnje granice isključivo zahvaljujući njihovom 'prekrajanju' krajem osamdesetih godina dvadesetog veka. Berlin ne bi trebalo ni da zucne o 'prekrajanju' granica – strašno je prisećati se njihovog istorijskog iskustva, ali ga ne treba ni zaboraviti“, napisala je Zaharova na Telegramu.
Kako je dodala, smešno je i to što tu tezu iznose zemlje Istočne Evrope, od kojih su mnoge postale suverene zemlje isključivo zahvaljujući „prekrajanju“ granica poslednjih decenija.
„Uživajući u privilegijama koje su stekle i zaboravljajući na moral i odgovornost, te prestonice nisu htele da znaju kako se oseća narod koji je mnogo toga žrtvovao radi Evrope u 20. veku i koji je za to dobio sopstvenu podelu. Njih sve nije bilo briga za to. A nas jeste“, napisala je Zaharova.
Po njenim rečima, smešno je i povezivanje te pozicije sa situacijom u Ukrajini koja je prvi put u istoriji stekla državnost upravo zahvaljujući „prekrajanju“ granica.
„Prvi put 1918. godine, a onda nakon 70 godina“, podsetila je portparolka.
Kako je dodala, smešno je slušati da preko okeana govore o „prekrajanju“ granica.
„Nakon NATO bombardovanja Jugoslavije, nakon podržavanja 'prekrajanja' Srbije i američke avanture sa 'nezavisnošću Kosova'“, konstatovala je Zaharova.
Po njenim rečima, „treba već jednom za svagda da se odluče – da li je 'prekrajanje' granica dobro ili loše“.
„Ako počnu da govore da 'sve zavisi od konteksta', onda je teško naći prikladniji 'kontekst' od stalnog ugnjetavanja nacionalnih manjina na jezičkoj i etničkoj osnovi, koje je završeno osmogodišnjim terorom“, poručila je Zaharova.
Predsednik Rusije Vladimir Putin i lideri Donjecke i Luganske Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti potpisali su 30. septembra sporazume o pristupanju ovih regiona Rusiji.