Spas od Amerike pronašao u Rusiji: Uzbunjivač koji je potresao planetu i raskrinkao obaveštajce

Američki uzbunjivač i saradnik obaveštajnih službi privukao je pažnju ne samo Nacionalne sigurnosne agencije (NSA) već i celog sveta nakon što je u javnost izneo tajne dokumente o američkim hakerskim napadima širom sveta i prisluškivanju svetskih lidera najvišeg ranga. Ta vest-bomba potresla je planetu i bacila potpuno novo svetlo na rad američkih obaveštajnih službi.

Snouden je otkrio i objavio metod rada američke Nacionalne sigurnosne agencije koji je funkcionisao po principu nedozvoljenog prikupljanja ličnih podataka preko telefonskih i internet kompanija. Podatke je dao novinarima Gardijana i Vašington posta.

Nakon objavljivanja dokumenata CIA-e, beži u Hongkong, a zatim i u Moskvu. Mnoge države odbile su da mu pruže utočište, a spas je pronašao na moskovskom aerodromu, gde je mesec dana kasnije dočekao i ruski azil. Devet godina nakon dobijanja azila i dve godine nakon apliciranja za rusko državljanstvo, predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret kojim mu je isto i dodeljeno.

Edvard Snouden je spasao sebi život onog trenutka kada je stigao u Rusiju i dobio azil. Sudbina Džulijana Ansanža, osnivača Vikiliksa, pokazuje kako bi prošao i Snouden da nije uradio to što je uradio, izjavio je za Sputnjik novinar Nikola Vrzić, podsetivši da je Ansanž završio u najstrože čuvanom zatvoru u Londonu, u kome je podvrgnut torturi

Bivši američki predsednik Donald Tramp najavio je još 2020. da će razmotriti mogućnost Snoudenovog pomilovanja, ali na tom pitanju nije dalje rađeno te Snoudenu i dalje preti kazna od 30 godina robije za špijunažu. Bela kuća nije želela da komentariše novonastalu situaciju sa ruskim državljanstvom, a na pitanja novinara portparol Stejt dipartmenta Ned Prajs odgovorio je kako se američki stav u slučaju Snouden „nije promenio“ i da „Gospodin Snouden treba da se vrati u Sjedinjene Države gde treba da se suoči sa pravdom kao svaki drugi američki građanin“.

U suštinskom smislu on je na sigurnom i ne preti mu progon. Činjenica da je dobio državljanstvo za njega lično ne predstavlja mnogo u datim okolnostima. Njegovo dobijanje ruskog državljanstva u ovom trenutku možemo shvatiti kao jednu igru između Velikih sila - igru u kojoj stradaju ili pak bivaju sačuvani ljudski životi, smatra Vrzić.

Američki NSA poput Štazija

Snoudenova otkrića dovela su do realizacije da su ne samo politički angažovani pojedinci, već svi građani – nezavisno od profesije, statusa ili značaja, konstantno pod budnim okom Velikog brata. Uz ovo je isplivala i činjenica da su američke službe pored političkih oponenata nadzirale i svoje navodne saveznike, pa se tako saznalo da je nemačka kancelarka Angela Merkel takođe bila meta prisluškivanja.

Veliki brat vas posmatra: Zapad se pretvara u društvo totalnog nadzora

20 Avgust 2021, 22:01

Moramo da budemo svesni značaja Snoudenovih otkrića jer smo zahvaljujući njima shvatili da se američki NSA samo po tehnološkim sposobnostima i mogućnostima razlikuje od nekadašnjeg istočnonemačkog ozloglašenog Štazija, rekao je Vrzić.

Želja je povratak u Ameriku

Iako Edvard Snouden živi u Rusiji već skoro jednu deceniju, njegova želja je, uprkos primerima Džulijana Ansanža i drugih, da se vrati u Ameriku. Po njegovim rečima, bio bi spreman i sam da se preda nadležnim organima, ukoliko bi mu garantovali pošteno suđenje.

Lindzi i ja ćemo ostati Amerikanci, vaspitavajući našeg sina na vrednostima Amerike koju volimo – uključujući slobodu govora. Radujem se danu kada ću ponovo moći da se vratim kući, kako bi cela porodica bila ponovo na okupu, objavio je ranije Snouden na svom tviter nalogu.