Mađarska odlučila da se ne ubije: Snažan Orbanov odgovor pogubnoj politici EU

Ovako najavu Viktora Orbana da će vlada pitati građane da se izjasne o sankcijama Rusiji čime će Mađarska postati prva zemlja koja će konsultovati narod po pitanju donošenja ovakvih odluka, komentariše Aleksandar Gajić, naučni savetnik Instituta za evropske studije.

Stav oštrog protivljenja

Ova odluka, napominje naš sagovornik, izraz je neslaganja sa činjenicom da su države članice EU rigidnim stavom Brisela i ključnih zemalja članica dovedene u poziciju da se zbog ratnog požara na istoku Evrope svrstavaju u jedan od tabora. Pritom se cela Evropa, a naročito članice koje su energetski deficitarne, nalazi u nezavidnoj poziciji koja je vrlo opasna po funkcionisanje privrednog sistema.

Predsednik Rusije Vladimir Putin i premijer Mađarske Viktor Orban u Budimpešti

Uđi u bazu fotografija

Najava nacionalnih konsultacija po ovom pitanju u Mađarskoj, ne znači, kaže Gajić, da će Mađarska izaći iz dosadašnjih paketa sankcija za koje je glasala. Referendum će se odnositi na izjašnjavanje o narednim paketima sankcija koje EU, pošto su se dosadašnji nivoi akcija pokazali nedovoljnim, želi da dodatno uvede Rusiji.

„Da bi zauzela stav oštrog protivljenja daljem povećavanju stepena sankcija koje su suprotne interesima Mađarske, Orban je pribegao najavi referenduma kojim će legitimisati položaj i poziciju svoje vlade u odnosu na Brisel i u odnosu na eventualnu odluku drugih članica EU povodom uvođenja novih sankcija.“

Diskvalifikovati neposlušne

Nacionalne konsultacije koje je najavio mađarski premijer svojevrstan su odgovor i na kritike iz EU da Mađarska u dovoljnoj meri ne sledi demokratska načela. EU je, podseća, nedavno donela odluku kojom najavljuje suspendovanje finansijskih sredstava u visini od 7,5 milijardi dolara, ukoliko Mađarska ne otkloni neke nepravilnosti za koje se smatra da su protivne demokratskim principima.

Zgrada Evropske komisije u Briselu

„Ovakvim referendumskim izjašnjavanjem građana po pitanju za koje smatra da će građani zauzeti nesumnjivo stav kao i vlada, Orban želi da se pozicionira nasuprot pritiscima iz Brisela budući da mu je dat rok do 19. novembra da otkloni ono što je Evropska komisija navela kao manjkavost mađarske demokratije“.

To što Brisel ovakvo sankcionisanje Mađarske obrazlaže zabrinutošću zbog demokratskog nazadovanja treba, kaže Gajić, posmatrati iz evropske liberalne vizure koja ideološko- liberalna načela proglašava za demokratska. Na taj način se, kaže, vrši diskvalifikacija svega onoga što stoji nasuprot tim pozicijama i odlukama.

„Sve što je suprotno njihovim zahtevima i onome što se trpa u taj od strane Brisela proklomovani demokratski korpus, posmatra se kao nešto što je nedemokratsko. Istovremeno Orban pribegava ovoj poziciji, legitimiše se kroz demokratsko izjašnjavanje građana i poručuje: ima li šta demokratskije od referenduma gde svi građani slobodno iskazuju svoju volju po jednom jasnom političkom pitanju".

Dobar pokazatelj šta čeka druge ako se pobune

Kada je reč o Srbiji koja tradicionalno neguje dobre odnose sa Mađarskom a u ovakvim geopolitičkim okolnostima i slične vrednosne vektore, Gajić kaže da blikost sa Orbanom neće naštetiti Srbiji. Ono što se dešava u Mađarskoj može samo, smatra, poslužiti kao dobar pokazatelj šta čeka državu koja vodi računa o sopstvenim interesima.

Aleksandar Vučić i Viktor Orban u vozu "Soko" tokom njegove prve vožnje od Beograda do Novog Sada

„I Mađarska i Srbija se nalaze u sličnoj poziciji, obe između velikih sila – Rusije, s jedne, i SAD, s druge strane, pa onda i u odnosu prema bliskoistočnim silama i Nemačkoj. Nalazimo se u preseku uticaja ta četiri velika geopolitička faktora pa stoga je pozicija u kojoj se nalazi Mađarska za nas vrlo plastična i govori kako bi država naše pozicije, naše veličine, i naših kulturnoistorijskih naslaga bila tretirana u redovima EU, ukoliko bi pokušala da se opredeljuje na osnovu sopstvenih interesa i sopstvenih tradicionalnih vrednosti“.

Kada je reč o dometima narodnih pokreta i narodne volje u drugim zemljama Evrope a koji podržavaju ovakve inicijative, Gajić je skeptičan.

„Mađarska je izuzeta jer političke elite imaju legitimitet većine naroda i kontinuitet vlasti koja se u vrednosnom smislu distancirala od osnovnih vrednosnih pravaca kojim ide Brisel i centri moći na Zapadu“.

Elite siluju stvarnost

Što se ide zapadnije ka Evropi sve je, kaže, izraženiji trend da elite, u vrednosnom sistemu ukalupljene u okvire briselsko vašingtonske osovine koja im diktira osnovne političke pravce, ne razmatra šta narod misli niti koji su interesi tih zemalja u ekonomskom socijalnom i političkom smislu.

„Ta elita dugo rade mimo stvarnosti, silujući stvarnost i sprovodeći projekte koji su suprotni interesima sopstvenog stanovištva. One tu agendu sprovode bez obzira na činjenice i posledice, po onoj Hegelovoj sentenci: Utoliko gore po činjenice ako se ne uklapaju u filozofsko-ideološke okvire“, zaključuje Gajić.