REGION

Sad je jasno: Zapad i Sarajevo hoće da budu vlasnici Republike Srpske, a Srbi da budu podstanari

Zakon o javnoj nepokretnoj imovini Republike Srpske smeta i Bošnjacima i njihovim mentorima spolja, jer oni žele da budu titular cele imovine u RS, a da RS bude njihov zakupac. Tako dodatno trasiraju put ka centralizaciji BiH, u čemu im pomaže Ustavni sud BiH, ne mareći za činjenice Dejtonskog sporazuma, kažu sagovornici Sputnjika.
Sputnik
Ustavni sud BiH na zahtev šest delegata Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH stavio je u četvrtak van snage Zakon o nepokretnoj imovini RS koji se koristi za funkcionisanje javne vlasti Republike Srpske. Zakon je na snagu trebalo da stupi još 13. aprila, ali ga je tzv. visoki predstavnik BiH Kristijan Šmit, dan ranije, privremeno suspendovao dok Ustavni sud BiH ne donese stav o tom pitanju.
Sud je u obrazloženju za ovu odluku naveo da ovaj „bosanskohercegovački entitet (Republika Srpska) nema ustavnu nadležnost za regulisanje pravne materije koja je predmet Zakona", jer se radi o nadležnosti BiH“, ističući da pitanje državne imovine još nije rešeno.“
REGION
Dodik: Sarajevo pokušava neustavno da ovlada onim što ne pripada BiH
Sagovornici Sputnjika iz oblasti ustavnog i međunarodnog prava smatraju da ovaj sud nema nadležnosti u vezi sa imovinom RS, i da se radi o pokušaju centralizacije BiH remećenjem Dejtonskog sporazuma kojim je imovina entiteta definisana u razmeri 51 odsto Federacija BiH i 49 odsto Republika Srpska.

Srpska kao zakupac svoje imovine

Profesor ustavnog prava dr Radomir Lukić objašnjava da se Bošnjaci u BiH zalažu za to da sve što jeste u takozvanoj državnoj svojini, a obuhvata javna dobra, a to su dobra koja su u opštoj upotrebi, prirodna bogatstva, sredstva za rad državnih organa i kulturna dobra, budu, kako u zakonodavstvu BiH, tako i da sama BiH bude njihov titular.
„Drugim rečima, da sve ono što jeste na teritoriji BiH, da tako kažemo, bude i njena državna svojina. Svi drugi oblici vršenja javne vlasti, uključujući federalne jedinice, odnosno entitete, kantone i jedinice lokalne samouprave prvog i drugog stepena, faktički su podstanari u imovini BiH, jer ona njima raspolaže,“ objašnjava profesor Lukić, kako Sarajevo tumači vlasništvo nad javnom imovinom.
To znači da bi Republika Srpska, dodaje sagovornik Sputnjika, bila jedna prazna tvorevina.
„Ona bi bila, da tako kažemo, zakupac državne svojine BiH dok to Sarajevu odgovara, a kad im ne odgovara onda će to pitanje rešiti na drugi način. Zalažu se za to da BiH zakonom uredi tu materiju, a da za njeno uređivanje ni na koji način nisu nadležni entiteti,“ ističe Lukić.
Na tom stanovištu, ističe profesor Lukić, stoje i spoljnje sile koje upravljaju Bosnom i Hercegovinom pa tako i sadašnji tzv. visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, kao što su to činili i njegovi prethodnici, koji ovde sprovode politiku svojih vlada.
„S druge strane, Ustavni sud BiH takođe stoji na ovoj liniji i u njegovim odlukama ne nalazimo nikakvog ustavnog osnova za stav da je BiH jedino nadležna da zakonom uređuje ova pitanja. Ustav je u tom pogledu jasan i izričito navodi šta spada u nadležnost BiH, a sve što nije izričito navedeno spada u nadležnost njenih federalnih jedinica, odnosno entiteta,“ kaže on.

Nastavak ka centralizaciji BiH

Lukić smatra da Ustavni sud, svoju odluku o ništavnosti ovog zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti Republike Srpske, ali i celog niza drugih zakona zasniva na isuviše apstraktnim i neodređenim odredbama Ustava.
„To je iz tako dalekih pravnih podneblja da se njihova odluka ne može zasnovati ni na kakvom čvrstom ustavnom argumentu i predstavlja samovolju Ustavnog suda koja može biti opravdana samo silom onih koji stoje iza tzv. visokog predstavnika i Saveta za implementaciju mira“.
Profesor međunarodnih odnosa Miloš Šolaja atak na ovaj zakon vidi kao put kojim Sarajevo i njihovi zapadni mentori žele da utabaju ka svom političkom cilju.
„Oni nastoje da to iskoriste u političkom smislu da bi prikazali BiH kao centralizovanu državu što ona nije, a to kaže i Dejtonski sporazum već navodi da je BiH sastavljena od Republike Srpske i Federacije i da ima zajedničke institucije,“ ističe Šolaja.
Ovo se u načelu odnosi i na sve ostalo što se radi, dodaje on, i oko vojske i poreza i drugih stvari.

Slovo Dejtona jasno

Vladimir Lukić, pravnik koji je lično bio deo tima za potpisivanje Dejtonskog sporazuma ističe da je Dejton jasno propisao kome šta pripada.
„Ne znam ko želi da osporava ono što je nemoguće. Ono što je podeljeno prema Dejtonu, a to je da 49 odsto što čini Republika Srpska pripada njoj, i 51 odsto što je dato Federaciji, pripada njima,“ precizan je naš sagovornik.
Zakonsko rešenje koje je usvojeno na sednici entitetskog parlamenta 10. februara, predviđa da na RS bude upisana nepokretna imovina koju koriste institucije RS, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove i druge javne službe koje je osnovala RS, gradovi ili opštine.
REGION
Ustavni sud BiH osporio Zakon o nepokretnoj imovini Srpske
Raspolaganje državnom imovinom BiH je zabranjeno Zakonom o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom iz 2005. koji je nametnuo tadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun. Prema tom Zakonu, sva nepokretna imovina koja je pripala BiH, na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije Republika bivše SFR Jugoslavije iz 2001. godine, se vodi kao državna. Ovo se odnosi i na imovinu kojom je BiH upravljala kao Republika u sastavu SFRJ do 31. decembra 1991. godine, u vreme izbijanja ratnih sukoba, i to je stavka na koju se Sarajevo poziva zanemarujući pri tom da je u međuvremenu došlo do sklapanja Dejtonskog mirovnog sporazuma iz koga je proizišao novi Ustav BiH.
REGION
Šmit: Međunarodna zajednica predugo bila posmatrač u BiH
REGION
Dodik: Šmita proglasiti personom non grata i isterati ga iz BiH za 24 sata
Komentar