"Bio bi prvorazredni skandal da sad predsednik SAD Bajden, pošto izvesno njegova Demokratska stranka gubi od Republikanaca većinu u Predstavničkom domu, kao i u Senatu, Kongresa SAD, raspusti kompletan Kongres samo zato što vidi da gubi većinu.”, objašnjava Bojić.
On ističe da u SAD kada predsednik ne izda Ukaz u datom roku, to jest, stavi suspenzivni veto, u SAD Kongres u oba doma (Senatu i Predstavničkom domu) uvek mora postići 2/3. Amarički pravni sistem je inter alia i zbog toga poznat kao čist predsednički, a naš to nije.
Neko je pogrešno uzeo da je Ukaz meritoran akt iako se zna da nije.
Dodatno, Vlada u tehničkom mandatu tj. kojoj je izglasano nepoverenje prema čl. 110 st. 3 Ustava izrekom kaže: Vlada kojoj je prestao mandat nema pravo da raspusti Skupštinu.
“Ukaz predsednika Crne Gore je uslovljen eksplicitno Odlukom Vlade, a bez te Odluke Vlade potpuno je pravno deplasiran. Da je to tačno kaže st. 1 čl. 110 gde piše da Vladi prestaje mandat: “Ako Vlada izgubi poverenje.” To jasno znači da u ovom sadašnjem kontekstu jedino Skupština, tj. najmanje 41 poslanika Skupštine Crne Gore ima vlast da donese Odluka o raspuštanju, u pravnoj teoriji kako se naziva i poznato kao samoraspuštanje.
Zato ne postoji nikakva pravna mogućnost polemisanja oko tog da je kontekstualno a s obzirom da je Vlada van mandata i da tim predsednik Crne Gore nema šta tim Ukazom promulgisati postoji samo 1 i to isključivi titular prava na raspuštanje Skupštine, a to je većina tj. 41 poslanik po čl. 91 st. 2 Ustava.
Ukoliko uslede neustavni akti predsednika Crne Gore i time se stvori stanje koje ugrožava ustavni poredak, Skupština po čl. 133 st. 1 tač. 4 a u vezi člana 91 st. 2 Ustava je dužna da uvede vanredno stanje kako bi se tim stabilizovao ustavni poredak.