Ovo za Sputnjik kaže profesor Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović komentarišući ponovljeni stav Aleksandra Vučića sa najviše svetske govornice, da Srbija ni ne razmišlja o uvođenju sankcija Rusiji:
„Pošto su mnogi političari na Zapadu samo izvršioci nekih odluka, oni će nastaviti da ponavljaju zahtev da Srbija uvede sankcije, jer nemaju ni ideju šta bi drugo. Trenutno nisu sposobni za neko drugačije rešenje, osim da bezuspešno pokušavaju da vrše pritisak na nas kako bi smo istakli belu zastavu“.
Srbija jasno i glasno odbacila sankcije Rusiji
Govoreći o tome da je Srbija okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu, Vučić je na Generalnoj debati svetskih lidera u Ujedinjenim nacijama rekao, da se to dešava i zato što „je smatrala da politika sankcija koje su danas uvedene protiv Ruske Federacije nikome ne može doneti dobre rezultate“.
Mitrovićeva smatra da je jako dobro što je naša pozicija ovako glasno i jasno izrečena na najvećem svetskom forumu.
„Ponajmanje želimo da ratujemo protiv Rusije kojoj dugujemo ogromnu zahvalnost, sa kojom osećamo bliskosti, istorijsku, duhovnu, religijsku i na kraju, sa kojom imamo strateški bitnu ekonomsku saradnju od koje zavisimo u energetici. Dakle, mi ne želimo da nas niko ni na koji način iz svojih razloga uvlači u ovaj rat, ni na čijoj strani, a u ovom slučaju na strani Zapada protiv Rusije“.
Upitana da li će cementiranje ovog stava, istog dana kada je Vučiću na sastanku lidera Zapadnog Balkana i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, direktno postavljeno pitanje - kada će Srbija uvesti sankcije Rusiji, izazvati dodatni pritisak na Srbiju, naša sagovornica kaže da nije pristalica priče o pritisku, jer je i to vrsta specijalnog rata - pretnja.
Aleksandar Vučić u Ujedinjenim nacijama
© AP Photo / Jason DeCrow
„Slušali smo različite priče o zatvaranju fabrika... Ako je neko ovde otvorio fabriku zato što je hteo da pruži političku podršku Srbiji i zato što ima velike simpatije prema Srbima, sada će taj neko možda zatvoriti fabriku. Mislim da takav investitor ne postoji, oni koji su uložili zato što je došlo do selidbe proizvodnje, do deglobalizacije, regionalizacije, zbog toga što postoje dobri uslovi za investiranje, oni će, naravno, nastaviti da se drže tih svojih poslovnih odluka“, kaže Mitrovićeva i dodaje da je posao Zapada da ponavlja svoj zahtev, a naš da ga odbijamo.
Na izlaganje na Generalnoj skupštini UN osvrnuo se i politikolog dr Aleksandar Mitić. On kaže da je izuzetno važno što je predsednik vrlo oštro i jasno na tom mestu ponovio stavove Srbije po najvažnijim pitanjima.
„Izuzetno je važna njegova poruka u kojoj Srbija ponavlja svoj stav - da sankcije Ruskoj Federaciji ne mogu da daju rezultate, da je to jedna pogrešna politika“, ističe Mitić.
Dupli standardi Zapada
Vučić je u UN izneo viđenje Srbije o pet ključnih izazova sa kojima se svet suočava. On je istakao da Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujući i teritorijalni integritet Ukrajine. Ukazao je da jedan broj zemalja koje su se na samoj sednici zalagale za teritorijalni integritet Ukrajine, to pravo krše kada je u pitanju teritorija Srbije.
Mitić podseća da je naša kriza počela 1999. godine kada je politički Zapad, NATO i EU, započela agresiju na SR Jugoslaviju, a nastavila se otimanjem Kosova i Metohije i pokušajem legitimizacije nezavisnosti Kosova, koja je i danas na snazi.
„U tu svrhu odbrane naše integriteta i suvereniteta jako je važno da se stalno govori o tim dvostrukim standardima, jako je važno da se to čulo i u Njujorku. Jako je važna i poruka koju je Vučić uputio, a tiče se hibridnog rata koji se vodi protiv Srbije, radi destabilizacije unutrašnjih prilika. Pre svega radi optužbi da Srbija želi da iskoristi ukrajinski sukob da bi destabilizovala okolne zemlje, zemlje zapadnog Balkana“, kaže Mitić.
Upitan, kakvi bi zaista mogli da budu efekti obraćanja predsednika Srbije, jer je i sam na početku izlaganja rekao da sve što članice danas rade deluje impotentno i bledo, da je stvarnost da u Skupštini UN zapravo niko nikoga i ne sluša, već svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, često gazeći osnovne principe međunarodnog prava, Mitić kaže da je jasno da je svet podeljen, upravo zbog kršenja međunarodnog prava, koje je započeo politički Zapad.
Pregovori Beograda i Prištine
© Tanjug
„Ne očekujem da će neko u Sjedinjenim Državama, Vašingtonu, Londonu, Briselu i Berlinu promeniti stav. Verujem da će nastaviti sa pritiscima na Beograd da odustane od borbe za Kosovo i Metohiju, postigne neki sporazum o normalizaciji sa Prištinom koji bi značio nekakvo prihvatanje „realnosti“. To bi poslužilo Zapadu da kaže da ono što su oni učinili ipak nije bilo toliko strašno kršenje međunarodnog prava, jer se Beograd ipak na kraju složio sa tako nečim“.
On dodaje da je činjenica da niko na Zapadu neće prihvatiti argumentaciju koju pruža Republika Srbija upravo zato što je to suprotno politici koja se vodi u poslednje dve decenije, a tiče se legitimizacije i legalizacije onoga što je učinjeno od 1999.
„Dakle, prilično sam pesimističan kada je u pitanju reakcija Zapada, ali sam optimističan kada je u pitanju reakcija ostatka sveta. Mislim da su mnoge države ipak čule tu argumentaciju, pogotovo ovo sa ukrajinskom krizom, shvatile koliko je dramatično kršenje međunarodnog prava od 1999. na Kosovu i Metohiji“, kaže Mitić.
On dodaje da zato i ne čudi da se ponovo vraćamo trendu jačanja politike otpriznavanja Kosova.
„Jako je važno da Srbija nastavi u tom pravcu“, podvlači Mitić.
On dodaje da je jako važan deo izlaganja predsednika Srbije u Ujedinjenim Nacijama upravo skretanje pažnje na njihovu važnost, kao mesta na kome treba da se traže odgovori za našu, ali i sadašnju globalnu krizu.