Svaki napad na Donbas označiće napad na Rusiju sa svim mogućim posledicama

Ipak, da li će Moskva prihvati zahtev tih republika da se prisajedine Rusiji niko ne može pouzdano da kaže. Odgovor na to pitanje ima samo Kremlj.

„Moskva je uvek govorila da je unutrašnja stvar Donjecke i Luganske oblasti da li žele da održe referendum. To je njihovo pravo. Ako odluče da se pridruže Ruskoj Federaciji, mogu to zatražiti od Rusije na osnovu rezultata referenduma, a onda će Moskva to razmotriti. Mislim da ovaj region ima istorijsko pravo da se vrati Rusiji, pošto je oduvek bio deo Rusije, koji je Lenjinovim dekretima, nakon stvaranja Sovjetskog Saveza, nasilno pripojen Ukrajini, iako to nisu izvorno ukrajinske teritorije, a ljudi koji tamo žive sebe smatraju delom ruskog sveta“, kaže za Sputnjik prvi zamenik šefa Međunarodnog komiteta Saveta Federacije Rusije Vladimir Džabarov.

Komentarišući odluku Luganske i Donjecke narodne republike, kao i Hersonske oblasti na jugu Ukrajine, koje su zatražile hitne referendume o ulasku u sastav Rusije, kako bi se osigurala bezbednost naroda koji tamo živi, a koji je godinama podvrgnut raznim torturama, mučenjima, granatiranjima i drugim zločinima od strane kijevskog režima, Džabarov kaže da je ta odluka suvereno pravo žitelja Donbasa i drugih oblasti, te smatra da Moskva taj zahtev neće odbiti.

„To će značiti sasvim drugačiji kvalitet naših odnosa sa ovim regionima. Oni će dobiti snažnu zaštitu u vidu ruske pomoći. Siguran sam da će narod Donbasa biti iskreno srećan ako dođe do referenduma. Glavno pitanje ostaje bezbedno sprovođenje referenduma, jer vidimo da Ukrajinci nemilosrdno gađaju Donjeck, a počeli su da gađaju i Lugansk kada su saznali da građani Donjecka žele hitno održavanje referenduma. To znači da je naš zadatak da odbijemo, da potisnemo te artiljerijske huligane koji ubijaju civile u Donjecku i Lugansku. Mislim da će se ruska vojska uspešno nositi sa tim zadatkom“, kaže Džabarov.

Podsećajući da su DNR i LNR nezavisne države koje je u februraru ove godine priznala Ruska Federacija, ruski ekspert Konstantin Blohin napominje da ovo nije prvi put da određeni regioni, čak i države izražavaju želju da postanu deo Rusije.

„Ako me sećanje ne vara, Abhazija je želela da uđe u sastav Rusije, a takođe i Južna Osetija. Da li će ove republike Donbasa zaista postati deo Ruske Federacije zavisi od stava Rusije. Njihova želja je jasna, jer su ubeđeni da će prestati granatiranje njihove zemlje ako postanu deo Rusije, a samim tim njihova bezbednost će biti povećana. Kakvi su planovi Kremlja po ovom pitanju ne mogu sa sigurnošću da kažem, ali možemo da pričamo o mogućim scenarijima. Da li će biti deo Rusije ili će biti nezavisne države koje su u prijateljskim odnosima sa Rusijom - to ćemo tek videti. Možda će čak biti deo neke velike velike države koja se zove, recimo, Novorusija. Ima mnogo varijanti, ali jasno je da poslednju reč ima Kremlj. U tom smislu, predvideti Putinovu odluku prilično je teško. To nije teško samo zapadnim stratezima, nego i nama, jer je Putinove poteze prilično teško predvideti...“, kaže Blohin.

Džabarov i Blohin su saglasni u oceni da bi prisajedinjenje Rusiji značilo veću bezbednost za te ugrožene regione. Osim toga, kao drugi razlog za održavanje referenduma o prisajedinju Rusiji, Blohin navodi „duhovne i krvne veze“ sa ruskim narodom u Rusiji.

Državni udar u Kijevu koji su orkestrirale zapadne države kako bi na vlast doveli svoje marionete još jedan je razlog zbog kojeg Donbas želi referendum i prisajedinjenje sa Rusijom.

„Glavni razlog su žitelji Donbasa naveli još 2014. godine, kada su odbili da prihvate vojni puč u Kijevu i odbili da žive po ukazima tog neprijateljskog režima. Rusija je pokušavala da obuzda kijevske vlasti, vodila je razne pregovore, sklapala sporazume u Minsku ali, nažalost, krivicom ukrajinske strane, koja je delovala destruktivno, nije bilo pozitivnih rezultata. Zbog svega toga su ljudi ovog regiona doneli konačnu odluku o održavanju referenduma i povratku u sastav Ruske Federacije. Ako postanu deo Rusije onda će te oblasti biti deo naše teritorije, koje moramo zaštiti“, istakao je Džabarov.

Referendum o ulasku DNR, LNR i Hersonske oblasti u sastav Rusije biće održan od 23 do 27. septembra, ali Džabarov ističe da je od datuma mnogo važnije pitanje bezbednosti referenduma.

Blohin dodaje da želja naroda Donbasa postoji već osam godina, još od krimskog referenduma na kome je skoro 97 odsto stanovnika glasalo da se to poluostrvo vrati u sastav Rusije.

„Redovno, barem jednom godišnje smo slušali takve izjave, ali je teško predvideti kako će Rusija na to odgovoriti. Treba se setiti da je Donbas želeo da sve to sprovede još ranije, ali je Putin rekao da je ‘još rano za to’“, podsetio je ekspert.

Na pitanje kakva bi mogla da bude reakcija međunarodne zajednice na referendum i moguće prisajedinjenje Donjecke i Luganske narodne republike, kao i Hersonske oblasti Rusiji i očekuje li Moskva, u tom slučaju, jače pritiske i nove pakete sankcija, Džabarov kaže da na njihovu reakciju ne treba obraćati pažnju, pošto je međunarodna zajednica, koja je pod uticajem Vašingtona i Brisela, još odavno pogazila međunarodno pravo.

„Zašto nema reakcije međunarodne zajednice na to što ubijaju decu Donbasa? Čini se da međunarodna zajednica to i ne primećuje. Uostalom, međunarodna zajednica je svojevremeno dala primer kada su Kosovo oteli od Srbije. Za nas je to veoma snažan primer, jer svetska zajednica uopšte nije marila za nacionalne interese srpskog naroda. Smatram da u ovom slučaju neće doći do kršenja međunarodnog prava. Ali, da ne prejudiciramo - neophodno je prvo da se održi referendum, a dalje ćemo videti kakve korake će praviti lideri tih regiona“, istakao je Džabarov.

Blohin ocenjuje da će reakcija Zapada biti burna i negativna, a da će zapadna propagandna mašinerija pokušavati da optuži Rusiju za parčanje Ukrajine, zanemarujući činjenicu da ta regija istorijski pripada Rusiji, još od carskih vremena.

U slučaju da Donjecka i Luganska republika, kao i Hersonska oblast, budu priznate kao deo Rusije, u novom regionu će biti pokrenuti integracioni procesi. Moguće da će doći do nekih birokratskih promena, do unifikacije lokalnog zakonodavstva i finansijskog i ekonomskog sistema sa ruskim, a takođe i do obnove infrastrukture i celokupnog regiona koji je uništen ukrajinskim granatama.