Ceremonija Akademija filmskih umetnosti i nauka u čast Indijanke Sačin Litlfeder, koja je pre skoro pola veka izviždana na dodeli Oskara ide u paketu sa potpunom travestijom koja se dešava u američkoj kulturi i državi već nekoliko decenija, smatra reditelj Milutin Petrović.
Holivudsko izvinjenje Indijanki – Amerika kao Sovjetski Savez LGBTQ+ orijentisan
Akademija filmskih umetnosti i nauka koja dodeljuje Oskare održala je ceremoniju u čast glumice Indijanke Sačin Litlfeder koja je pre gotovo 50 godina izviždana i ismejana na dodeli nagrade na koju je došla umesto Marlona Branda. Brando je odbio Oskar zbog ponašanja Holivuda prema Indijancima. Akademija je tokom leta uputila pismo sa izvinjenjem, a na ceremoniji u muzeju Oskara je to učinila zvanično u njenom prisustvu.
Sačin Litlfeder, koja je Apač i Jaki Indijanka, bila je ismevana na ceremoniji dodele Oskara 1973. godine kada je objasnila zašto odsutni Brando ne može da primi nagradu za najbolju mušku ulogu za film „Kum“. Kasnije je rekla da je obezbeđenje sprečilo da je fizički napadne Džon Vejn, da ju je Klint Istvud ismejao, a Holivud bojkotovao.
Petrović dodaje da je to ispočetka izgledalo kao neka bolest koja će proći pa im je trebalo opraštati, ali, u poslednje vreme došlo je dotle da je jedino pravo objašnjenje da su se „SAD pretvorile u Sovjetski Savez koji je, pri tom, LGBTQ+ orijentisan“.
„Reč je o potpunoj obrnutosti jedne zemlje koja je nekad važila za centar demokratije i kulture“, ističe Petrović.
Sa Indijancima završili, bolje da se bave rasizmom prema Rusima
Petrović dodaje da to što sad Amerikanci rade, to nije čak ni Sovjetski Savez već mu pre liči na priču o SFRJ sa bratstvom i jedinstvom i kombinacijama koje se rade po nacionalnom ključu.
„Bolje bi im bilo da se bave rasizmom u kome trenutno žive. Taj užasni, odvratni rasizam koji se dešava prema ruskom narodu je nešto čime oni sad treba da se bave, a taj rasizam prema Indijancima su odavno uradili kako su hteli da ga urade, i to ne u Holivudu, nego stvarno sa tim svojim vinčesterkama“.
Šminkeraj foliranta Branda
Prema Petrovićevim rečima, ne bi trebalo ozbiljno shvatati ljude koji se bave kulturom i filmom jer to što oni rade je „jednim velikim delom uvek šminkeraj“.
„Ruku na srce i to što je tada Brando uradio nije bilo nešto veliko i važno kao što se nekima čini. Cela ta priča sa vesternima i Indijancima oduvek je komplikovana i nije tako jednostavna kao što hoće da je prikažu kasniji tumači dela Džona Forda, Džona Vejna itd“.
Odbijanjem da primi Oskara Marlon Brando i stav koji je on tada imao kao i zvezde poput Džejn Fonde – „liberalni, hipi odnos prema svetu i istoriji, doveo je Ameriku do ovoga do čega je ona došla“.
„U tom događaju optuživani Džon Vejn je jedno malo i intelektualno beznačajno dete velikog Džona Forda, a to je ta Amerika koja je bila OK i koja ne bi dovela SAD do ovog stanja u kom je sada. Ta Amerika Džejn Fonde i foliranta Marlona Branda je dovela Ameriku tu gde se sada nalazi“.
Mešavina šminkerskog besmisla, gluposti i nepoznavanja istorije
Sve to je prosto jedna „mešavina šminkerskog besmisla, gluposti, neobrazovanosti, neznanja njihove istorije filma, prave istorije i te njihove surovosti i grubosti koju njihove službe imaju.
„Prvo imaju operativce koji urade ubistva a onda imaju operativce koji urade zataškavanje čitave kombinacije. To je zaista specijalnost tih društava“.
Petroviću je omiljena priča vezana za Indijance iz tog vremena nastup Džimija Hendriksa na Vudstoku kad je svirao američku himnu, dok je još uvek trajao rat u Vijetnamu, a tom prilikom je bio obučen u narodnu nošnju Čiroki Indijanaca.
„Njegova baba je pripadala tom narodu. On je na Vudstoku američku himnu odsvirao izrazito subverzivno u narodnoj nošnji indijanskog plemena, a neki kažu da je to uradio u njihovoj ratničkoj nošnji“, zaključio je Petrović.