Cena zlata na svetskom tržištu pala je u prvoj polovini septembra ispod granice od 1.700 dolara za uncu, prvi put još od perioda mart-april 2020. godine.
„Tržište zlata reagovalo je na namere američke centralne banke da uvede nove mere u borbi protiv inflacije“, kazala je Karsten Menke, glavni istraživač u kompaniji „Julijus Ber“, jednoj od najstarijih švajcarskih bankarskih institucija. Razlog tome je što se očekuje rast kamata usled mera američke centralne banke, koje ulagačima obećavaju veću zaradu za investiranje novca, nego zlato koje donosi slabije prinose.
Cena zlata je inače osetljiva na visinu kamatnih stopa u SAD, budući da njihov rast privlači investitore da daju novac „pod kamatu“ umesto da ga ulažu u kupovinu zlata, navode stručnjaci. Vrednost unce pala je za čak 380 dolara od marta, kada je dostigla vrhunac i kada je američka centralna banka podigla kamate, po prvi put od 2018. godine, prenosi Rojters.
Drugi razlog je jačanje dolara na svetskom finansijskom tržištu, što za investitore van SAD poskupljuje kupovinu zlata, navode stručnjaci.
Šefica MMF-a Kristalina Georgijeva nedavno je rekla da bankari moraju biti uporni u borbi protiv široko rasprostranjene inflacije, a i stručnjaci u njoj vide razlog za promenu cene unce.
„Rast potrošačkih cena je glavni pokretač slabljenja cene zlata“, rekao je Đovani Staunovo, analitičar najveće švajcarske banke UBS. On objašnjava da više kamatne stope najverovatnije odvlače investitore sa tržišta zlata.