„Razmotrili smo najveće restrukturiranje naših vojnih struktura od 1949. godine (kada je osnovan NATO). Ovaj plan je počeo da se pravi pre nekoliko godina, a sada ga realizujemo. Naš zadatak je i da garantujemo da su nacionalni odbrambeni planovi zemalja-članica NATO-a u skladu sa planovima Alijanse, kao i da naši vojni lideri imaju zajednički sistem odgovora na pretnje po bezbednost celokupnoj Alijansi i regionalne pretnje, kao i pojačanje brzine i efikasnosti naših snaga za brzo raspoređivanje“, rekao je on.
„Najbolja opcija je da postoji velika gipkost. U slučaju da imamo snage koje su stalno locirane u jednoj zemlji, onda će protivnik uvek tražiti slabo mesto i tu će napasti. Morate onda da odgovarate na taj napad snagama koje su dostupne, koje još nisu raspoređene ili se ne mogu prerasporediti na drugo mesto. Zato je kombinovanje snaga, koje već imamo tamo (oko 1.000 vojnika u svakoj zemlji koja se graniči sa Rusijom) i snaga koje se nalaze u pozadini, a koje se lako mogu prebaciti na front, sa vojne tačke gledišta, najrazumnija odluka“, pojasnio je holandski general.