U Rimu, u izlogu jednog kafea, kao da se obesila visi lutka na naduvavanje s porukom: „Stigao je račun za struju.“
10 puta više cene
Vlasnica lokala kaže da joj je račun sa prošlogodišnjih 900 skočio na 2.600 evra. A italijanska konfederacija zanatlija i malih biznisa, Konfartiđanato, saopštava da su zbog rasta cena energenata u opasnost od zatvaranja dospela tačno 881.264 mikro i mala preduzeća koja zapošljavaju preko tri i po miliona ljudi, odnosno, 20,6 odsto zaposlenih u tamošnjoj privredi.
Nije ni čudo. Kako navodi portal „Blumberg“, „veleprodajne cene energenata porasle su preko 10 puta u odnosu na sezonski prosek iz prethodnih pet godina“. A sličnu računicu, pod naslovom „Evropa ide u recesiju. Koliko će teška ona biti?“, donosi i magazin „Ekonomist“, koji navodi da su „cene dostigle visine kakve su nekada bile nezamislive: preko 290 evra za megavat čas gasa, a uobičajena cena (...) bila je oko 30 evra; i preko 1.200 evra po megavat času struje u odnosu na ranijih 60 evra.“
Masivan odliv prosperiteta
Te nikakvo čudo nije ni to što nije ugrožena samo spomenuta Italija, već i svi ostali njeni partneri u Evropskoj uniji.
„Predstojeća zima mogla bi da bude jedna od najgorih u istoriji“, upozorava evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni u nemačkom „Špiglu“, objašnjavajući da je reč o „teškoj situaciji, u kojoj smo izloženi opasnostima povezanim i sa inflacijom i sa recesijom... Inflacija s kojom smo suočeni gurnuće ekonomiju u turbulencije... Suočavamo se s nivoom nesigurnosti kakav nema presedana.“
Belgijski premijer Aleksander de Kro za „Blumberg“ iznosi i kudikamo apokaliptičniji scenario: „Još nekoliko nedelja poput ove, i evropska ekonomija jednostavno će se potpuno zaustaviti... Zbog toga postoji rizik da će doći do deindustrijalizacije, i ozbiljan rizik od fundamentalnih društvenih potresa... Ono što već danas vidimo jeste masivan odliv prosperiteta iz Evropske unije.“
„Mogu da zamislim da će pojedine industrije jednostavno stati s proizvodnjom na neko vreme... Ne da će bankrotirati, ali neke kompanije, pekare, zanatske radnje, i tako dalje, prestaće sa radom tokom ove godine,“ priznaje i nemački vicekancelar i ministar ekonomije, inače filozof po obrazovanju i pisac dečjih knjiga po profesiji, Robert Habek.
Stručniji od njega za ovu vrstu tema, kao što je banka „Goldman Saks“ na primer, prenosi magazin „Forbs“, izračunala je da „Nemačka nema mnogo opcija i, u najgorem slučaju potpunog obustavljanja isporuka gasa (iz Rusije), usledilo bi gašenje 65 odsto industrije“.
Upozorenje metalskog sektora
Ali najubedljivije svedočenje o katastrofi koja preti Evropi sadržano je u dosad nezabeleženom otvorenom pismu 40 generalnih direktora kompanija iz metalskog sektora, upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lejen, predsednici Evropskog parlamenta Roberti Metsoli i predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, u kome ih pozivaju na „hitnu akciju kako bi se sprečila njena trajna deindustrijalizacija usled rastućih cena struje i gasa“.
Opominjući da sve teža energetska kriza predstavlja „egzistencijalnu pretnju“ za njihovu budućnost, čelnici evropske industrije obojenih metala ukazuju:
„Duboko smo zabrinuti da će zima pred nama naneti presudni udar našem poslovanju... Već sada je 50 odsto kapaciteta za proizvodnju aluminijuma i cinka u EU primorano da prestane s radom, uz značajne obustave proizvodnje silicijuma i dalje udare koji se osećaju širom sektora bakra i nikla. Prošlog meseca nekoliko kompanija moralo je da najavi zatvaranje fabrika na neodređeno vreme, a mnoge druge su na ivici uoči zime koja će značiti borbu na život i smrt za mnoge. Proizvođači su suočeni sa troškovima struje i gasa preko 10 puta većim nego prošle godine, što nadaleko prevazilazi prodajnu cenu njihovih proizvoda. Iz iskustva znamo da, jednom kada se fabrika zatvori, to veoma često postaje trajno stanje, jer ponovno otvaranje podrazumeva značajnu neizvesnost i troškove.“
Štaviše, kao da sve ovo nije dovoljno, „Blumberg“ izveštava i da su evropske energetske kompanije suočene sa zahtevima za povećanje depozita od barem 1,5 biliona dolara, što „dodatno ugrožava likvidnost“. Vlade članica Evropske unije do sada su namenile nekih 350 milijardi kako bi ublažile posledice krize, međutim, tu nastaju dva nova problema. Pod jedan, kako je pre neki dan u Bundestagu priznao vicekancelar Habek, „ne možemo dugoročno da subvencijama rešavamo problem visokih cena“. I, pod dva, upozorava „Špigl“, rezultat ovih subvencija „biće ogromne planine duga. U isto vreme, kamatne stope rastu, što će nekim državama i dodatno otežati servisiranje dugova.“
A na sve to, javlja „Rojters“ ovih dana, nemačko Ministarstvo ekonomije sprema niz mera čiji je cilj smanjenje nivoa poslovne saradnje s Kinom kako bi Nemačka „smanjila svoju zavisnost od azijske ekonomske supersile (...) diversifikovala trgovinu i proširila poslovanje s demokratijama“.
Kina je, inače, još 2016. postala najveći trgovinski partner Nemačke, i možda je poslanica Levice u Bundestagu Sara Vagenkneht zaista u pravu kada kaže: „Imamo najgluplju vladu u Evropi.“ Premda je, u tom smislu, konkurencija zaista oštra...
Nema alternative
Srlja li Evropa u deindustrijalizaciju? Ko će od toga profitirati? I da li slom istorijskih razmera, ipak, može da bude sprečen?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević.
„Ne postoji biznis model koji je u stanju da izdrži desetostruko višu cenu energenata od uobičajene“, uveren je Branko Pavlović. „Zbog postojećih zaliha i kudikamo pozitivnih bilansa s početka 2022. situacija makroekonomski pokazatelji možda i neće izgledati sasvim katastrofično kada se na kraju godine bude podvukla crta, ali, već od početka sledeće godine postaće veoma dramatično. A običan čovek je sve to već počeo da oseća na svojoj koži.“
„Inercija sistema potrajaće još neko vreme, ali, već postaje očigledno ono što i govorimo sve vreme – da Evropa nema alternative ruskom gasu“, ukazuje Bojan Dimitrijević. „Današnje stanje naročito je pogubno po nemački privredni model, koji je bio zasnovan na jeftinim energentima iz Rusije i na izvozu nemačkih proizvoda u Kinu. Sada je i jedno i drugo, iz geopolitičkih razloga, dovedeno u pitanje, a nekakav drugačiji model, naprosto, ne postoji... Svi smo godinama živeli u zabludi da je njihova ekonomska agenda važnija od ideološke, međutim, pokazalo se suprotno. A sve veći broj bankrota u evropskim zemljama pokazuje kuda stvari idu, i tek ostaje da vidimo kakav će efekat proizvesti kombinacija recesije i inflacije.“
Američki ekstraprofit
Povrh toga, skreće pažnju Branko Pavlović, „83 milijarde dolara već je napustilo investiciono tržište Evropske unije, a istovremeno je nivo investicija u druga tržišta povećan za 160 milijardi, što znači da investitori ne beže sa svih destinacija, nego baš iz Evrope. Takođe, tek će se osetiti efekti povećanja kamatnih stopa u kombinaciji sa inflacijom i recesijom, što znači da EU zapravo nije suočena samo s jednim problemom, već sa čitavim spletom okolnosti koje joj ne idu na ruku.“
„Američki dolar je u poslednje vreme znatno ojačao u odnosu na evro, što znači da su Sjedinjene Države jedan od kanala kojima teče odliv kapitala iz Evrope“, objašnjava Bojan Dimitrijević.
Na ovu pojavu je na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku ukazao i predsednik Rusije Vladimir Putin:
„Evropa samo što u pećnici sankcija nije spalila svoje uspehe u izgradnji proizvodnih kapaciteta, kvalitet života svojih stanovnika i socioekonomsku stabilnost, uništavajući svoj potencijal po direktivi Vašingtona u ime famoznog evroatlantskog jedinstva. Zapravo, ovo je ravno žrtvi u ime očuvanja dominacije Sjedinjenih Država u globalnim pitanjima... Konkurentnost evropskih kompanija je u opadanju jer ih sami zvaničnici Evropske unije odsecaju od pristupačnih sirovina i energenata, kao i od tržišta... Neće biti iznenađujuće ako naposletku niše koje trenutno zauzimaju evropske kompanije, i na kontinentu i u svetu, preuzmu njihovi američki patroni koji ne oklevaju u sprovođenju svojih interesa i postizanju svojih ciljeva.“
„Lideri Evropske unije potpuno zanemaruju opasnost od Amerike, nadajući se da će zajedno sa njom moći da nastave da vladaju svetom“, komentariše Branko Pavlović. „Ali, kako Sjedinjene Države budu nastavile da gube kontrolu nad ostatkom sveta, Evropa će se sve više pretvarati u njihov plen. A Amerika će, dok se dolar potiskuje u drugim delovima sveta, u svoju korist potisnuti evro, kupiti evropske kompanije kojima je pala cena zbog pada vrednosti evra, i time sebi obezbediti još izvesno vreme.“
„U meri u kojoj dolar bude nestajao kao dominantna svetska valuta – a dominantan on može da ostane samo na prostoru kolektivnog Zapada, čiji je udeo u svetskom BDP-u u opadanju – nestajaće i ukupna moć koja je generisana time. Evropa će, u tom scenariju koji je i najrealističniji, imati samo marginalan značaj – osim ako u potpunosti ne preokrene svoju sveukupnu dosadašnju politiku. Ali, da bi se to dogodilo, pre svega je potrebna politička revolucija,“ zaključuje Bojan Dimitrijević.