RUSIJA

Centar svetskog razvoja seli se na istočnu hemisferu

Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) je simbol formiranja multipolarnog sveta i dokaz da se centar svetskog razvoja seli na istočnu hemisferu, gde će se odvijati glavna ekonomska i, shodno tome, politička aktivnost, ističe ruski ekspert Mihail Beljajev.
Sputnik
Povodom samita ŠOS-a u Samarkandu, analitičari naglašavaju da ŠOS postaje sve atraktivnija alternativa zapadnim političkim savezima, a njegova uloga u svetu raste u senci aktuelne geopolitičke situacije. Ipak, kako ističu, privlačnost ŠOS-a je u njegovoj nekonfliktnosti - nije vojni blok i njegove aktivnosti nisu usmerene ni protiv koga. Reč je o savezu nezapadnih zemalja koje razvijaju i produbljuju međusobnu saradnju.
„Nije čak ni reč o tome da je to neka posebna organizacija koja se za nešto stvara, već kvalitativno drugačija. Ova organizacija je stvorena i jača na osnovu objektivnih veza koje se u trenutnoj geopolitičkoj situaciji samo intenziviraju. To su objektivne veze koje određuju naše veze sa Kinom i Indijom, koja je takođe deo ŠOS-a. I što je najvažnije, to je jezgro zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza koje se nalaze u Centralnoj Aziji. To je takođe objektivno uslovljena klasterska grupa zemalja koje su međusobno povezane prilično bliskim ekonomskim odnosima i upravo na osnovu tih preplitanja, ŠOS se ekonomski i politički razvija...“, kaže Beljajev.
Eksperti ističu da se samit ŠOS-a u Samarkandu održava u senci tektonskih potresa koji se dešavaju u svetu koji se ubrzano menja. Globalne promene su uticale na gotovo sve aspekte međunarodnih odnosa, ali pre svega na svetsku ekonomiju i međunarodnu trgovinu. Ukupan BDP zemalja-članica ŠOS (plus Iran) je prošle godine iznosio 23,5 biliona dolara (24 odsto svetskog BDP-a) i bio je 13 puta veći nego kada je organizacija osnovana.
Poslednjih godina zemlje ŠOS-a akcenat stavljaju na stvaranje povoljnijih uslova za trgovinu i investicije. Cilj je da se obezbede odgovarajući uslovi za postepeno sprovođenje slobodnog prometa robe, kapitala, usluga i tehnologija, a nastavlja se i zajednički rad na jačanju saobraćajne povezanosti i modernizaciji infrastrukture.
Eksperti konstatuju da se zahvaljujući zajedničkim naporima, trgovinski "motor" ŠOS-a iz godine u godinu ubrzava, a da je 2021. ukupan trgovinski promet između zemalja ŠOS (plus Iran) premašio 776 milijardi dolara. U poređenju sa 2020. spoljnotrgovinski promet među zemljama ŠOS-a porastao je za 25 odsto, a u poslednjih pet godina rast je iznosio impresivnih 31,5 odsto. Još impresivniji podatak je da je trgovinski promet između Rusije i Indije ove godine porastao za 120 odsto, a očekuje se da robna razmena dve glavne članice ŠOS-a, Rusije i Kine, ubrzo dostigne vrednost od 200 milijardi dolara.
Posebna tema je jačanje saradnje u energetskoj sferi. Kao što je poznato, zemlje OPEK-a čine 79,9 odsto svetskih rezervi nafte. Istovremeno, zemlje ŠOS-a raspolažu sa 619 milijardi barela, ili 40 odsto svih dokazanih rezervi nafte u svetu.
Osim toga, zemlje ŠOS-a imaju skoro polovinu svih rezervi prirodnog gasa na Zemlji - 44 odsto. Udeo ŠOS-a u svetskoj proizvodnji gasa je 30 odsto, a u svetskom izvozu prirodnog gasa - 19,5 odsto. Na zemlje ŠOS-a otpada 29 odsto svetskih rezervi uranijuma, a Kazahstan je dugi niz godina svetski lider u proizvodnji uranijuma, sa 41 odsto ukupne svetske proizvodnje ovog metala 2020. godine. Ukupno, zemlje ŠOS-a proizvode 59 odsto ovog hemijskog elementa koji se koristi u nuklearnoj energiji.
ŠOS postaje sve atraktivnija alternativa zapadnim političkim savezima, a njegova uloga u svetu raste u senci aktuelne geopolitičke situacije

Iran i Belorusija ulaze u ŠOS

Dvodnevni samit u Samarkandu okuplja 14 svetskih lidera. Očekuje se da će se ruski predsednik Vladimir Putin sastati sa liderima Kine, Indije, Irana, Turske, Pakistana i drugih zemalja. Bela kuća je posebno zabrinuta zbog približavanja Pekinga i Moskve, posebno u vreme ruske vojne operacije u Ukrajini i pogoršanja odnosa sa Kinom zbog Tajvana.
Jedna od tačaka dnevnog reda biće proširenje ŠOS uključivanjem Irana u njen sastav, a eksperti ocenjuju da će organizacija time dosta dobiti, s obzirom na to da je Iran zemlja sa obrazovanim stanovništvom, sa velikim resursima, sa velikim geostrateškim potencijalom, jer na severu izlazi u srce Azije, a kroz Persijski zaliv u Indijski okean. Pored toga, reč je o tehnološki naprednoj zemlji sa veoma ozbiljnim rezervama najrazličitijih prirodnih resursa, gotovo čitavog periodnog sistema, uključujući i retke zemne metale.
Beljajev ističe da će ovogodišnji samit obeležiti prijem Irana u ovu organizaciju, iako Iran, „možda i nije baš geografski povezan sa šangajskom grupom“.
„Iran je velika zemlja, veoma važna transportno i ekonomski. Osim Irana, i Belorusija treba da se pridruži ŠOS-u... Ove zemlje niko nije terao na silu da se pridruže, a to dosta govori. Takođe, važno je što će na samitu razgovarati predsednici raznih zemalja, a održan je i razgovor Putina i Si Đinpinga, kome je ovo prvo putovanje u inostrastvo posle dve godine. Kina je zemlja koja je veoma bogata tradicijama koje nose određenu simboliku. Činjenica da Si Đinping prvi put posle pandemije putuje van zemlje pokazuje značaj ove grupe. Za Kinu je ovo veoma važno. Predsednici, po pravilu, ne sklapaju nikakve konkretne poslove, već sumiraju rezultate i određuju pravac daljeg razvoja. Očekujem da će biti dogovora o finansijskim obračuna u lokalnim i nacionalnim valutama i slično“, smatra Beljajev.
Zemlje-članice ŠOS-a obuhvataju teritoriju od 30 miliona kvadratnih kilometara, odnosno 60 odsto teritorije Evroazije i imaju više od milijardu i 455 miliona stanovnika, što je više od četvrtine svetske populacije. Kina, Rusija i Indija posebno se ističu među ostalim članicama po teritorijalnim, demografskim, ekonomskim i vojnim parametrima moći.
Beljajev napominje da za razliku od zemalja ŠOS-a, Grupa 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta nisu povezane takvom ekonomskom fukcionalnošću.
„ŠOS odlikuje upravo to što njene članice povezane, pre svega, ekonomskom funkcionalnošću i političkim i bezbednosnim interesima, dok je G20 više formalan i njene zemlje-članice nemaju uvek interese koji se podudaraju unutar te grupe“, kaže Beljajev.
Rusija jača saradnju sa zemljama ŠOS-a, a očekuje se da robna razmena dve glavne članice te organizacije - Rusije i Kine - ubrzo dostigne vrednost od 200 milijardi dolara

Ruski zaokret ka Istoku

Zaokret ka Istoku Rusiji će dati nova tržišta ili će proširiti i produbiti ona na kojima je već prisutna. Taj zaokret se, ističe Beljajev, već dogodio.
Kako navodi, do tog zaokreta ka Istoku došlo je zbog antiruske politike kolektivnog Zapada i posebno zapadne Evrope sa kojom je Rusija vekovima imala dobru saradnju i zajedničke ekonomske interese. Te veze su popucale, ali ne krivicom Rusije, ističe Beljajev.
„Bili smo primorani da tražimo nova tržišta, a na Istoku se stvara zona koja se ubrzano razvija i pruža mogućnosti za razvoj, a gde ima razvoja - tu su i tržišta... Evropa je dobra, ali je već zasićena, takoreći, prezasićena. I dok nije bilo sankcija teško da bi ta tržišta imala bilo kakav razvoj. Na Istoku je situacija suštinski drugačija, drugačija su i tržišta, a to su tržišta koja će se širiti i razvijati, odnosno pružati sve više mogućnosti...“, predviđa Beljajev.
Takođe, očekuje se da će organizacija rešavati pitanja stvaranja alternativne finansijske arhitekture. Nije isključeno ni stvaranje banke ŠOS-a, o čemu se već dugo priča. Beljajev kaže da postoji potreba za postojanjem banke koja bi opsluživala zemlje članice ŠOS-a i očekuje da že ona uskoro biti otvorena.
„Banka mora biti otvorena, pošto postoje zajednički ekonomski interesi, postoje robni tokovi, šanse za ulaganja, investicione razmene i pružanje usluga... Možda u budućnosti dođe i do stvaranja neke vrste zajedničke, nadnacionalne valute koja bi služila svim zemljama koje su deo grupe ŠOS. Potrebna je banka koja će opsluživati investicije, koja će davati dugoročne kredite... Pitanje otvaranje banke treba da bude jedno od najaktuelnih i najperspektivnih pitanja“, ističe ekspert.
Još pre nekoliko godina zemlje ŠOS-a su pokrenule međusobna plaćanja u nacionalnim valutama, a sankcije Rusiji samo su ubrzale taj trend. To je pokazalo da je mnogo zemalja-članica te organizacije spremno za „dedolarizaciju”.
„Postojala je takva navika da se sve obračunava u dolarima i evrima, jer su upravo SAD zauzimale značajan deo svetskog ekonomskog i trgovinskog prostora. Svima su bili potrebni dolari da plate i tako je svima bilo zgodno, ali niko nije zabranio obračun u nacionalnoj valuti ili u valuti treće zemlje. Na primer, za vreme SSSR-a sa Kinom smo trgovali u švajcarskim francima, a ne u dolarima, dok evro tada nije ni postojao. Trgovali smo u švajcarskim francima jer se činilo da je to najstabilnija valuta, najperspektivnija za trgovanje. Odgovor na pitanje o plaćanjima u nacionalnoj valuti daću iz ugla bankara i čoveka koji se bavi bankarskom praksom - uopšte nema tehničkih poteškoća“, zaključio je ekspert.
Podsetimo, ŠOS je osnovan 2001. godine, a članice su Rusija, Indija, Kazahstan, Kina, Kirgizija, Tadžikistan, Pakistan i Uzbekistan. Posmatrači su: Avganistan, Belorusija, Iran i Mongolija, a zemlje partneri su: Azerbejdžan, Jermenija, Kambodža, Egipat, Katar, Nepal, Saudijska Arabija, Turska i Šri Lanka.
RUSIJA
Putin na sastanku sa Sijem: Neprihvatljivi pokušaji stvaranja unipolarnog sveta
Komentar