Jedan od začetnika i najznačajnijih predstavnika francuskog Novog talasa i režiser čuvenog filma „Do poslednjeg daha“ Žan-Lik Godar preminuo je juče u 91. godini.
Prekretnica savremenog filma i nepotkupljivi intelektualac od integriteta
Godara nikada nisu mogli kupiti nikakvim novcem, slavom, počastima, nagradama i to je jedan od velikih doprinosa njegovom svetu intelektualaca od integriteta, govorili su o Žan-Lik Godaru i oni koji ga nisu cenili.
Godar je bio svakako jedan od najvećih umetnika ne samo filma, a njegov opus je nešto što nadilazi samo polje umetnosti jer Godar je i neko ko je bio mislilac i aktivni akter svih promena koje su vezane za politička kretanja u savremenom društvu, kaže za Sputnjik Saša Radojević, dramaturg, publicista, filmski reditelj i scenarista.
Godar će ostati najviše upamćen po tome što je označio prekretnicu u savremenom filmu, a postoji svega nekoliko tačaka koje su u istoriji filma bile prekretničke, a to su filmovi Grifita, Ezenštajna, Velsa i Godara, dodaje Radojević.
„Godar pripada toj najvišoj kategoriji filmskih reditelja, a sa druge strane, on je i neiscrpan izvor uticaja i inspiracije za nove generacije. Imao je jedan period kad su njegovi filmovi bili izuzetno popularni i period kad se bavio inovacijama u vizuelnom pogledu, kad je bio gotovo u poluanonimnosti kao autor koji se bavi hermetičkim filmovima. A zapravo su ti filmovi nešto što bi tek trebalo otkrivati i istraživati“.
Samoponištavanje kontroverznog umetnika
Godar je neko ko je od samog sebe napravio veliku umetničku personu sa jedne strane, a sa druge je neko ko je postavio veliki znak pitanja kad je reč o tome šta je zapravo umetnik i čemu on služi. Imao je taj pristup nekoga ko samog sebe poništava, a sa druge strane je imao taj izraziti i upečatljiv nastup u javnosti koji je bio obeležen njegovom harizmom, smatra Radojević.
„Te dve krajnosti, njegova harizma i potpuno poništavanje kao umetnika čine samo krug kontroverzi koje prati Godara praktično od prvih dana. Još jedna stvar je veoma dragocena za njega a to je njegova medijatizacija. On je jedan od reditelja koji je svoj lik ugrađivao u svoje filmove i na jedan jednostavan način poništavao je i ono što je realnost i ono što je fikcija. Kad se govori o najsuptilnijim odnosima između dokumenta i fikcije i njihovom prožimanju, onda bi uvek trebalo da imamo u vidu Godarovo ime“.
„Desničar među levičarima“ – uvek na suprotnoj strani
U političkom pogledu, Žan-Lik Godar je uvek izazivao kontroverze i nalazio se na suprotnoj strani od onoga što se smatra prihvatljivim. Još u vreme Novog talasa, početkom šezdesetih, bio je neko ko je optuživan da je desničar među levičarima.
Njegov film „Mali vojnik“ bio je vrlo kontroverzno ocenjen zato što je mogao biti tretiran kao film koji se protivi oslobođenju Alžira, a pojavio se kad je Francuska izašla iz Alžira, a Alžir dobio nezavisnost, podseća naš sagovornik.
Zajedno sa Klodom Šabrolom 1968. tražio je da se prekine kanski festival jer u Parizu bukti studentska pobuna a taj istup priklonio ga je onima koji su se protivili Andreu Marlou tadašnjem francuskom ministru kulture i De Golovoj vladi.
„Ne samo da se priklonio šezdesetosmaškom pokretu nego je i prihvatio potpuno radikalan pristup zbog čega je proglašavan maoistom“.
Prema Radojeviću, to je period kad je on kao svojevrstan politički gest odlučio da se bavi nečim što njega poništava kao umetnika i reditelja, tako da je taj odnos između političkih događaja i njegovog umetničkog identiteta bio u sadejstvu.
Uvek sa stavom
Veoma je značajan i njegov angažman početkom sedamdesetih godina u Izraelu kad je bio na palestinskoj strani i snimao jedan dugačak dokumentarni film o svemu što se dešavalo.
„Kad god se dešavalo nešto što je izazivalo velike turbulencije na političkom planu, Godar je izlazio sa svojim stavovima“.
Prašinu je podigao i svojim nedavnim istupima povodom ekonomske krize u Grčkoj, kad je rekao da Evropa zapravo mnogo više duguje Grčkoj nego što Grčka duguje Evropi, misleći na civilizacijska dostignuća antičke Grčke.
„Kad su dešavanja na ovogodišnjem kanskom festivalu postala deo nečega što je vezano za radikalan odnos prema aktuelnom ratu u Ukrajini, Godar se upsrotivio tome da se od političara, u tom slučaju Zelenskog, prave filmske zvezde“, zaključio je Radojević.