Prema šestom paketu antiruskih sankcija Evropske unije, zabrana uvoza ruske nafte morskim putem, za Srbiju startuje 1. novembra kada ističu svi ugovori koje smo imali sa ruskim izvoznicima. To konkretno znači da će preko Jadranskog naftovoda (Janaf), od Omišlja na Krku, pa dalje kroz Hrvatsku, umesto ruske prema Srbiji teći neka druga nafta.
U skladu sa istim pravilom i cela EU, odnosno Evropa će bez ruske sirove nafte dopremane morskim putem ostati od 5. decembra, po isteku i poslednjeg ugovora.
Rusku naftu ćemo zbog sankcija morati da zamenimo
Ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović izjavila je da je u međuvremenu Srbija obezbedila zamenu za rusku naftu.
"Mi od 1. novembra nećemo više uvoziti rusku naftu, ali ćemo imati, pre svega, kirkuk naftu, imaćemo našu naftu, jer NIS ima 20 odsto srpske nafte, i ostalo će biti iranska ili neka druga nafta", precizirala je ona.
Napomenula je, takođe, da je prošle godine ruska nafta činila četvrtinu ukupno uvezene sirove nafte u Srbiju.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za Sputnjik da je Naftna industrija Srbije (NIS) najveći konzument Janafa sa kojim ima godišnji ugovor - puno za prazno - i da šesti paket sankcija o zabrani uvoza ruske nafte neće pogoditi NIS jer on Janafom može da dopremi svaku drugu naftu – iračku, libijsku, norvešku, venecuelansku.
Zbog sankcija EU, Srbija od novembra više neće moći da uvozi rusku naftu
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Nekadašnji predsednik Naftnog komiteta Srbije Goran Radosavljević mišljenja je da se ta zabrana uvoza neće odraziti na snabdevenost našeg tržišta naftom.
I ranije smo najviše kupovali kirkuk
On podseća da je od 2014. godine i uvođenja prvih finansijskih sankcija ruskim kompanijama i njihovim ćerkama firmama, pa i Gaspromnjeftovom NIS-u, bilo otežano da dođu do finansijskih sredstava da se zadužuju za bilo kakvu robu iz Rusije. Tada je NIS počeo da kupuje neke druge vrste nafte.
„U jednom trenutku je više od pola bilo iračke kirkuk nafte, potom kazahstanske nafte koja je u suštini kaspijska, uralska, slična ruskoj i negde oko 15-20 odsto je bila ruska nafta. Taj procenat ruske nafte se nešto povećao u prethodnom periodu jer je cena bila niža, ali mi u suštini treba da supstituišemo nekih 15 do 20 procenata što je oko 450.000 tona ruske nafte na godišnjem nivou. To nisu količine koje ne mogu da se supstituišu, jer nafte na svetskom tržištu ima dovoljno“, kaže Radosavljević za Sputnjik.
Mada je zabranjen uvoz ruske nafte koja se doprema morskim putem, on objašnjava zašto je u našem slučaju to nemoguće i kopnom, odnosno naftovodom „Družba“ kojim ona stiže u Mađarsku. Tehnički bi to, možda, bilo izvodljivo, međutim, prema EU sankcijama taj naftovod mogu da koriste one zemlje koje sada dobijaju naftu na taj način, a to su Mađarska, Češka, Slovačka. Problem je što sankcije zabranjuju da one šalju naftu trećim zemljama, što znači da Mađari ne bi smeli da nam tu naftu preprodaju, objašnjava naš sagovornik.
Zato će, kaže Radosavljević, Srbija od novembra u potpunosti morati da supstituiše dosadašnji uvoz ruske nafte, što po njegovoj oceni ne bi trebalo da donese probleme. On je uveren da NIS već zna od koga će nabaljati tu naftu.
Za nove kupce nova i cena
Pošto je po otpočinjanju specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini ruska nafta od kraja marta bila jeftinija u odnosu na druge, NIS je, po rečima ministarke Mihajlović, nju više uvozio tako da je ona činila 55 odsto ukupne nafte u Srbiji.
Srbija će rusku naftu najverovatnije zameniti iračkom kirkuk naftom koju je i ranije najviše kupovala
Na pitanje, da li to znači da ćemo od 1. novembra uvoziti skuplju naftu, Radosavljević kaže de će, svakako, za one koji se sada pojavljuju kao novi kupci na nekom tržištu i cena biti nova, jer u pitanju nisu dugoročni ugovori. Ipak, dodaje da je, kada je u pitanju tržište energetike, u narednim mesecima najmanje zabrinut za tržište nafte.
„Mislim da će se cena nafte kretati između 90 i 100 dolara za barel, što je otprilike ovaj nivo cene koja je imamo sada. U ovom trenutku postoji dovoljan balans ponude i tražnje na globalnom tržištu. Tamo gde će se javiti problem je evropsko tržište koje već oseća disbalans, a pogotovo od 5. decembra, pa tek od 2. februara kada dođe i do zabrane uvoza derivata nafte iz Rusije“, uveren je Radosavljević.
Od cele ove situacije će, kako kaže, dobro da zarade zemlje izvoznice nafte i naftne kompanije koje su, inače, u prvoj polovini godine ostvarile ogromne profite usled rasta cene nafte.