Priština je na severu KiM, u srpskim sredinama, već izgradila tri baze za potrebe KBS raspoređene duž administrativne granice sa centralnom Srbijom.
Okupacija Severa pred očima Kfora
Baze podsećaju na veće punktove sa montažnim kontejnerima, ograđene su bodljikavom žicom, a u njima boravi do 20 pripadnika KBS, nove jedinice za brze granične intervencije sa lakim naoružanjem.
Opremljeni su i dronovima, a zamisao je da služe kao „prva pomoć“ u odbrani od „napada spolja“ ali i u razbijanju potencijalnih nereda „iznutra“, pišu mediji na albanskom. Glavna baza, dakle, četvrta čija je izgradnja u toku već duže vreme je u upotrebi i stacionirana je na visoravni Crnuš u južnom delu Kosovske Mitrovice, u albanskom okruženju, a zamišljena je kao „baza matica“ za sve ostale na Severu Kosova odakle će se pružati logistika, a po potrebi napadi.
Kfor, odnosno NATO, za sada ove baze i pripadnika KBS tretira kao „formacije koje nisu izašle iz izvornog mandata“ - da izvodi operacije koje se „tiču reagovanja u kriznim situacijama i civilne zaštite, da pomaže civilnim vlastima kako bi odgovorile na prirodne nesreće i ostale hitne situacije u korist građana.“
Iz baze kroz nišan gledaju na Srbe
Profesor dr Mitar Kovač, general major u penziji smatra da je sve ovo opasan presedan koji bi mogao da se obije o glavu i samom Kforu to jest NATO-u, ako Albancima u bezbednosnom smislu daju previše slobode, kao što se čini da rade.
„Ovo je prvi put da su otišli ovako daleko i da su bez problema došli u poziciju da jačaju svoj uticaj na severu KiM, izgradnjom bezbednosne infrastrukture i logistike i držanja svojih snaga u punoj gotovosti. To je ono što je najopasnije jer ove baze osim policijskog prisustva imaće i elemente buduće vojske Kosova,“ napominje Kovač.
Naš sagovornik ističe da je preokret i to što je do sada bilo sporno da KBS uopšte dođe na Sever bez odobrenja četiri srpska gradonačelnika i Kfora, a da se sada dešava šta se dešava.
„Njihova namera je da kontrolišu sve puteve i komunikacije koje su izvan adminstrativnih prelaza, a izlaze na prostor centralne Srbije, odnosno, ulaze na prostor KiM, a sve to je u funkciji potpune kontrole u sklopu zajedničkih napora sa Kforom da prisile Srbe da prihvate i prištinska dokumenta i tablice,“ mišljenja je Kovač.
Najveća baza i ujedno najopasanija koja se još gradi ali je i u upotrebi, na vrhu je Crnuša koji je svojevremeno služio za obuku Vojske Savezne Republike Jugoslavije.
„Čeka“ za Srbe sa KIM
„To su završne operacije, naročito ako se sve dovede u kontekst da dve vodeće države EU Nemačka i Francuska faktički ucenjuju i vlast u Beogradu i srpski narod na KiM, da u najskorije vreme reše problem tablica i ličnih dokumenata po svaku cenu,“ ističe naš sagovornik.
Inače, do visa Crnoša na kome se nalazi najveća vojna baza Prištine stiže se iz dva pravca; sa juga iz Vučitrna a sa severa iz podnožja Rudnika - Stari trg. Oba ova prilaza prolaze kroz teritoriju naseljenu isključivo Albancima. Baza se prostire na skoro 200 hektara, a vis Crnuša trenutno služi za repetitore mobilne telefonije i radijske i TV signale.
Vlasnik ovog zemljišta je Južna Mitrovica, a njeno rukovodstvo je ustupilo ovo zemljište snagama bezbednosti Kosova koje su u procesu transformacije u vojsku Kosova.
Ta vojna baze je praktično kao „čeka“ objašnjava naš sagovornik, na kojoj se čeka divljač, to je baza iz koje može da se dejstvuje artiljerijskim oružjem, a da se ne pomeraju.
Pozicija im je takva da vrlo lako mogu bombardovati sva srpska sela i Severnu Mitrovicu na KIM, dodaje on, i zbog toga je ta baza velika opasnost za Srbe. Sa uzvišenja Crnuša, cela Mitrovica se vidi kao na dlanu, i južni i severni deo, a baza bi trebalo da se zove Isa Boljetinac po vođi gerilskih Albanca iz balkanskih ratova.