Ovako novi sastanak na Brdu kod Kranja za Sputnjik komentariše analitičar Dragomir Anđelković i dodaje:
"Sve što je u funkciji evrointegracija, posredno ili neposredno, za sada nema mnogo logike".
Lideri zemalja regiona usvojili su dokument od šest tačaka čiji je fokus na ubrzanju evropskog puta Zapadnog Balkana.
Sastanak čiji je domaćin bio slovenački predsednik Borut Pahor, planiran je kao prilika da se sagleda trenutna situacija u regionu, a pre svega, da se pozovu članice i institucije Evropske unije da ubrzaju proces proširenja.
Po njegovom završetku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi se narod u Srbiji negativno izjasnio kada bi se sada održao referendum o ulasku u Evropsku uniju.
"Jedan od razloga je drugačiji pristup u Evropi kada se govori o teritorijalnom integritetu Ukrajine i integritetu Srbije. Ljudi u Srbiji tu vrstu licemerja ne mogu da prihvate. Jasna i nedvosmislenaa većina je protiv ulaska Srbije u EU i nikada ta većina nije bila jasnija.", rekao je Vučić.
Anđelković pozdravlja ovakav istup srpskog predsednika, on smatra da je ovogodišnji, jedanaesti po redu susret lidera regiona sa temom evriontegracije zapravo besmislen.
"Evropska unija ne namerava da se širi, sve što je u funkciji širenja za sada je nerealno. Drugo, EU sada koristi priču o širenju pojačano, za pritisak, jer sad smo evidentno ušli u fazu kada se od Srbije očekuje da se potpuno odrekne Kosova. Mislim da to što je rekao predsednik Vućić o raspoloženju građana ima smisla, dobro je da se podsete Evropljani da je tako", kaže Anđelković.
Samit Brdo-Brioni
© Tanjug / ZORAN MIRKOVIC
Srbija svojim putem
On dodaje da je, kako kaže, dosta i priče o tome da Srbija ne želi u EU, već da ona mora da krene svojim putem. Naš sagovornik smatra da je najvažniji preduslov da se to dogodi, konkretan rad na očuvanju teritorijalnog integritera i suvereniteta, odnosno, da moramo da se fokusiramo na odbranu Kosova i Metohije.
Kada je reč o usvojenom zaključku samita koji se odnosi na podršku viznoj liberalizaciji za sve u regionu, naš sagovornik smatra da ovo takođe nije tema za Srbiju.
"Zašto bi se Srbija bavila ukidanjem viznog režima za Kosovo i Metohiju, zašto bi Srbija radila na tome kada albanske secesionističke vlasti rade na razne načine protiv Srbije. Ispada kao da se Srbija bori za albanska dokumenta, da počnu da u punoj meri važe na čitavom evropskom prostoru, sada ih makar koče vize. Zaista ne mogu da razumem zašto bi Beograd to radio", kaže Anđelković.
Koju Bosnu želi EU
On se u razgovoru za Sputnjik osvrnuo i na zajedničku podršku davanju kandidatskog statusa Bosni i Hercegovini koja je sa Brda kod Kranja poslata u Brisel.
"Milorad Dodik je jasno rekao da je spreman da bude kooperativniji u mnogim aspketima prema Briselu, ako se dodeli taj status Bosni i Hercegovini. Međutim, Brisel ga nije dodelio, jer oni evidentno ne žele dejtonsku Bosnu u Evropskoj uniji, već čitavu tu priču koriste s namerom da modifikuju Dejton, da ucene Republiku Srpsku da odstupi od Dejtona. Tako da, nije problem u kandidatskom statusu kad bi ga ovakva BiH dobila, problem je što priču o evrointegracijama Brisel koristi radi ucene Srba", ističe naš sagovornik.
Jedanaesti sastanak lidera regiona od pokretanja inicijative Procesa Brdo-Brioni, 2010. godine, koji su pokrenuli tadašnji slovenački i hrvatski premijeri, Borut Pahor i Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, protekao je bez prisustva predstavnika EU.
Bez gostiju iz Brisela
Konstatujući da se mnogo toga na svetskoj i evropskoj geopolitičkoj sceni promenilo u poslednjih godinu dana, naš sagovornik kaže da dolazak zvaničnika iz Brisela i drugih centara EU ne bi ništa promenio.
"I dok je Anglea Merkel sedela na tim sastancima, nikad pomaka nije bilo. Naprosto, Evropska unija za sada nema na dnevnom redu priijem Zapadnog Balkana. Tu je bio najpošteniji francuski predsednik Emanuel Makron koji je rekao da do daljnjeg o tome nema ni govora".
Pored predsednika Srbije Aleksandra Vučicća, samitu u Sloveniji prisustvovali su i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, albanski predsednik Bajram Begaj, trojica članova Predsedništva BiH Željko Komšić, Milorad Dodik i Šefik Džaferović, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski i predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani.
Oni su uputili zajedničku molbu za neku vrstu podrške Evropske unije zemljama zapadnog Balkana zbog teške energetske situacije u kojoj se našao.