Pucnjava grčke obalske straže na turski brod samo je jedan u nizu incidenta koji već duže vreme opterećuju odnose dve zemlje koje ne mogu da povuku granice u Egejskom moru, smatra Vojislav Lalić, bivši dopisnik Tanjuga iz Turske.
Turska obalska straža saopštila je danas da je grčka obalska straža otvorila vatru na teretni brod koji je plovio međunarodnim vodama u Egejskom moru, dok je grčka obalska straža navela da je patrolni čamac primetio brod „Anatolian“ koji je plovio severozapadno od Lezbosa i „sumnjivo se kretao u nacionalnim teritorijalnim vodama“ u pravcu severa ostrva. U pucnjavi nije bilo žrtava.
Hoće li Amerika sprečiti rat Turske i Grčke
Dve zemlje se i danas sukobljavaju oko malih i nenaseljenih ostrva u Egejskom moru zbog kojih su krajem prošlog veka odnosi bili na ivici rata u dva navrata – 1987. i 1996. godine, podseća Lalić.
„Sigurno će biti dosta posla za NATO saveznike, posebno Ameriku da se taj konflikt spreči. Amerika je i ranije u ta dva incidenta kad su se dve zemlje našle na ivici oružanog sukoba, uspela da ih privoli da nađu zajednički jezik i da spreče najgore, tako da verujem da će i ovog puta Vašington uspeti da svoje saveznike na jugoistočnom krilu NATO dovede za pregovarački sto kako bi našli ipak neko prihvatljivo rešenje.“
Zatezanje odnosa posle posete Vašingtonu
Odnosi između ove dve zemlje nedavno su ponovo zaoštreni, razmenjuju se optužbe kao i uvek, pošto Turska i Grčka kao istorijski rivali još uvek ne mogu da nađu zajednički jezik oko mnogih pitanja, ističe Lalić.
Sadašnje zatezanje odnosa je očigledno posledica nedavne posete grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa Vašingtonu gde je prilikom govora u Kongresu pozvao Ameriku da ne isporuči Turskoj avione F 16 jer uporno ugrožava grčki vazdušni prostor i teritorijalni integritet.
„Poslanici u američkom kongresu su prihvatili taj zahtev i traže da od Bele kuće da prodaju aviona koje traži Turska, uslove poštovanjem međunarodnog prava. To je izazvalo erupciju protesta u Ankari i Erdogan sad otvoreno preti i kaže da će osloboditi ostrva u Egeju koja su u međuvremenu, kako on kaže, Grci okupirali i naoružali“.
A to je u suprotnosti sa ugovorom iz Lozane kojim su 1923. godine povučene granice između dve zemlje, kako u Egejskom moru, tako i kopnena granica na reci Marici, objašnjava Lalić. Od tada Grčka i Turska ne mogu da nađu zajednički jezik oko mnogih pitanja poput širine teritorijalnih voda i vazdušnog prostora, razgraničenja u istočnom Mediteranu gde su pronađene velike rezerve nafte i gasa, tako da se njihovi odnosi sve više zatežu.
„Novi početak“ posle susreta sa Bajdenom?
Veliko je pitanje kad će se nastaviti komunikacija između dve zemlje koja je bila obnovljena posle susreta Micotakisa i Erdogana u aprilu, u Istambulu i kad se govorilo o „novom početku“.
„Erdogan je otvoreno rekao, što nije karakteristično za jezik diplomatije, da ne želi više da vidi Micotakisa i da može razgovarati samo sa poštenim grčkim političarima tako da će tu sigurno biti posla i za NATO saveznike pošto se odnosi između dve zemlje zaoštravaju. Kako se najavljuje u Turskoj, problemi sa Grčkom će se sigurno naći na stolu kad se u Ujedinjenim nacijama krajem septembra sretnu predsednici Džozef Bajden i Erdogan, pa će Erdogan pokušati da ipak ubedi sagovornika da Turskoj isporuči avione F 16“.
A Turska je i zbog kupovine ruskog PVO sistema S 400 isključena iz kupovine i proizvodnje najmodernijih američkih aviona f 35, podseća Lalić.