Severna Koreja je usvojila zakon kojim zvanično utvrđuje nastavak politike nuklearnog naoružavanja, a severnokorejski lider Kim Džong Un poručio je da je taj proces „nepovratan“ i zabranio je bilo kakve pregovore o denuklearizaciji.
Nuklearni program – odvraćanje od američke agresije
Zakon kojim se zvanično potvrđuje nastavak politike nuklearnog naoružanja korak je dalje u primeni višedecenijske politike rukovodstva Severne Koreje, odnosno tri generacije porodice Kim koja je, u stvari, socijalistička dinastija, kaže Korkodelović, dobar poznavalac prilika u tom delu sveta.
Dve Koreje su nastale na kraju Drugog svetskog rata 1945. godine kad je Korejsko poluostrvo oslobođeno od Japanaca i tad je u severnom delu uspostavljena sovjetska okupaciona zona, a u južnom delu američka. Narednih godina na severu poluostrva uspostavljena je Demokratska Narodna Republika Koreja a na jugu Južna Koreja.
Dve Koreje su vodile rat od 1950. do 1953. godine, jedan od najkrvavijih posle Drugog svetskog rata u kome je oko četiri miliona ljudi stradalo. Na strani Južne Koreje su bile zemlje pod zastavom Ujedinjenih nacija predvođene Sjedinjenim Državama, dok su Severnu Koreju pomagali Kina i Sovjetski Savez, podseća Korkodelović.
Amerikanci ne napadaju nuklearne sile
Godine 1953. potpisano je primirje koje je na snazi i danas, ali između Severne Koreje sa jedne i Južne Koreje i SAD sa druge strane ne postoji mirovni sporazum zbog čega je izbijanje rata na Korejskom poluostrvu uvek moguće, smatra sagovornik Sputnjika.
„Severna Koreja smatra da je jedino nuklearni program validan za njenu odbranu. Pri tome, trebalo bi imati u vidu da je jedan američki diplomata–disident Vilijem Blum pre dvadesetak godina izneo zapažanje da SAD nisu napale nijednu zemlju koja je imala razvijen nuklearni ili program hemijskog naoružanja. One zemlje koje su se odrekle takvih programa, kao što su Libija, Irak ili Sirija, bile su žrtve intervencija SAD“.
Severna Koreja je, navodno ili stvarno, razvila nuklearni program i rakete dalekog dometa koje mogu da pogode bilo koji cilj u SAD, ističe Korkodelović i dodaje da bi nuklearni rat na Korejskom poluostrvu bio potpuno kataklizmičan za Južnu Koreju i samoubilački za Severnu, jer bi SAD sigurno uzvratile.
Ustavna odredba – „odgovorna nuklearna sila“
Zato je i Zakon koji je donet na godišnjicu proglašenja Severne Koreje, u stvari, samo učvrščivanje odredbe severnokorejskog ustava koja kaže da je Severna Koreja odgovorna nuklearna sila koja neće prva upotrebiti nuklearno oružje, već će samo odgovoriti na eventualni nuklearni napad.
Interesantno je da Severna Koreja odlučila da krene dalje u svom nuklearnom programu u vreme kad su nove administracije SAD i Južne Koreje znatno više neprijateljski usmerene prema njoj od prethodnih.
Približavanje Rusiji kao u vreme SSSR-a
Po izbijanju rata u Ukrajini, Severna Koreja se veoma eksplicitno stavila na stranu Rusije i podržala je specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, a u Ujedinjenim nacijama stalno glasala protiv Rezolucija Generalne skupštine kojima se osuđuje Rusija.
„Severna Koreja i Rusija su se u značajnoj meri zbližile i vratile nekoj vrsti, ne bih rekao savezništva, ali saradnje kakvu su imali u davnim vremenima Sovjetskog Saveza. Ruski ambasador u Pjongjangu je nedavno za moskovski list 'Izvestja' izjavio da bi severnokorejski građevinski radnici, poznati širom sveta kao građevinari koji jako mnogo rade na Bliskom istoku i zemljama Azije, mogli da se uključe u obnovu porušenih gradova u oblasti Luganjska i Donjecka.“
Ta izjava je izazvala veliku pažnju i podstakla spekulacije da bi Rusija mogla da koristi severnokorejsku „radnu snagu“ i u vojnim operacijama, jer Severna Koreja ima najveći korpus komandosa na svetu.
„Severna Koreja je najednom postala veoma aktivna u međunarodnim odnosima, a po svemu sudeći, predsednik Rusije Vladimir Putin koji se sreo sa Kim Džong Unom 2019. u Vladivostoku nije zaboravio da u nekim situacijama može da se osloni na saradnju sa Severnom Korejom“, zaključio je Korkodelović.