Istoričar Čedomir Antić kaže da bi bilo preterano reći da je Elizabeta Druga stvorila novo elizabetansko doba.
Britanija, kaže Antić, kao jedna od najpoznatijih monarhija po ulozi žena, i prva moderna zapadna monarhija koja je imala vladarke u meri da je čak i Petar Veliki koji je u svojoj ćerki video caricu dao ime Jelisaveta, nije proživela novo elizabetansko niti viktorijansko doba.
Doba Elizabete Druge
Ali, naglašava, činjenica je da je monarhija koja se snažno učvrstila u vreme kraljice Viktorije učvršćena je u modernom i postmodernom dobu delovanjem upravo Elizabete Druge.
„To delovanje je ponekad bilo obeležavano i kao previše konzervativno, a i neprilagođeno vremenu ali su ona i njen pokojni suprug Filip uspeli da u izvesnoj meri učine monarhiju modernom do te mere da je u vreme kada se u sve sumnja, početkom 21. veka, pokrenuta kampanja koja je umesto ‘vladaj Britanijom’ glasila ‘kul Britanija’“, podseća Antić.
Ona je vladala u vremenu koje je u početku obeležilo doba velikog uspona ali i identitetske krize Britanije. Britanija se, ističe istoričar, teško odrekla svog položaja sile koja dominira svetom, i uprkos tome što je bila pobednica u ratu, prihvatila činjenicu da su SAD i SSSR super sile.
„Kada je reč o monarhiji, ona nije bila ozbiljno ugrožena sem unutrašnjih skandala, od odnosa prema lejdi Dajani do najnovijeg skandala vezanog za princa Endrjua. U narodu je ona toliko popularna da se 1992. govorilo o tome da bi trebalo da britanska monarhija postane evropska ustanova“, smatra sagovornik Sputnjika.
Od Čerčila do Elizabet Tras
Elizabeta Druga proživela je skoro vek i monarhiju ostavila čvrstom, ali u uspavanom njenom 70 godina dugom vladavinom.
„Ona je pokušavala da uradi ono što je Britaniju činilo velikom. Istoričar Tomas Mekoli na jednom mestu piše da je Britanija uspela zato što je imala demokratsku aristokratiju i aristokratsku demokratiju. Međutim, teško da je britanska monarhija simbol te Britanije od koje je Velika Britanija napravila otklon Bregzitom“, primećuje Antić.
On takođe podseća da je u svom dugom vladanju Elizabeti Drugoj 10 ili 11 premijera poljubilo ruku — prvi je bio Vinston Čerčil a poslednja verovatno Liz Tras, a o karakteru britanske monarhije kaže:
„Jedan Austrougarski političar je rekao da je dinastija Habzburga kao klin u čorbi, mora da bude da bude tu ali niko ne zna zašto. Isti je slučaj sa Velikom Britanijom“.
Antić takođe naglašava da je kraljica među Britancima uživala veliki ugled, a podseća da su njen sin i unuci bili aktivni u vojsci, te formalno i stvarno učestvovali u ratovima. Sve to, kaže, Britanci ne zaboravljaju.