U Forin ofisu, Kleverli je do sada obavljao funkcije državnog ministra zaduženog za Evropu i Severnu Ameriku, a ranije i za Bliski istok i severnu Afriku.
Sa te pozicije nastupao je na mnogim debatama o situaciji u Evropi, pa o situaciji na Balkanu. Tako je krajem prošle godine u britanskom Parlamentu organizovana rasprava o situaciji na Zapadnom Balkanu i BiH, kada je optužio srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika za navodne secesionističke namere.
„Milorad Dodik preti da će se zvaničnici iz ovog entiteta (misli se na Republiku Srpsku) povući iz državnih institucija. To je čin koji se naziva de fakto secesijom. Ovo je opasan i nameran pokušaj da se odvrati od neuspeha kada je reč o poboljšanju životnog standarda i hvatanja u koštac s korupcijom. To je neprihvatljivo“, rekao je tada Kleverli.
Kao što se može videti iz ovog dela njegovog govora, novoimenovani šef Forin ofisa sledi mantru koju je definisao američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar – da se srpsko rukovodstvo u BiH optuži za korupciju, a građanima obeća „bolji život“ ako za njih ne glasaju na izborima.
Podsećamo, Milorad Dodik bio je meta mnogih pokušaja da se predstavi kao najkorumpiraniji političar u BiH; međutim, ni jedan od tih takozvanih korupcijskih skandala nije imao sudski epilog, iako je Dodik uvek bio dostupan sudskim organima, čak je i sam odlazio u tužilaštvo kako bi dao izjavu.
U istom govoru u kome je optužio Dodika za secesiju i korupciju, Kleverli je dao punu podršku takozvanom visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH Kristijanu Šmitu, nazvavši ga „ključnom institucijom“.
„Nastavićemo da lobiramo za podršku u radu koji on obavlja na međunarodnoj sceni. Međutim, i pored toga, moramo da sprečimo dalju fragmentaciju zemlje. Mnogi od nas videli su kakav istinski užas može da nosi sukob na Balkanu i moramo učiniti sve kako bismo to sprečili“, istakao je tada Kleverli.
Iako je pružio podršku Šmitu kao „instituciji“ proistekloj iz Dejtonskog sporazuma, novi šef britanske diplomatije, osvrćući se na ovaj ugovor koji je u BiH ne samo doneo mir, nego je ustrojio političko uređenje te zemlje, Kleverli prema ovom sporazumu gaji ambivalentne stavove – sa jedne strane podržava ga kada je u pitanju visoki predstavnik, dok sa druge smatra da, iako sporazum „obavlja važnu funkciju u održavanju mira“, nikada nije „bio zamišljen kao trajno i strukturno rešenje za situaciju“.
„Buduća evolucija političke i društvene strukture u BiH tema je koju ćemo morati da sagledamo u budućnosti“, istakao je Kleverli u svom obraćanju Parlamentu po pitanju BiH.
Jedino što tada nije objasnio britanskim zakonodavcima je kako misli da Dejtonski sporazum ostane važan u funkciji održavanja mira, ako nikada nije bio zamišljen „kao trajno i strukturno rešenje za situaciju“.
Kleverli je nastavio da se bavi BiH i kasnije, pa je juna 2022. prvi put boravio u Sarajevu, a tada je pokušao da uspostavi veze između građanskog rata u BiH devedesetih godina i ruske specijalne operacije u Ukrajini. Sve, naravno, u kontekstu „malignog ruskog uticaja“ na ovim prostorima.
„Samo 700 milja dalje, možemo videti kako Rusija čini strašne zločine protiv ukrajinskog naroda. Znam da je to uzburkalo sećanja na grozne događaje u ovoj zemlji devedesetih. Događaje koje ne smemo dozvoliti da se ponove. Zato Britanija u potpunosti podržava BiH na njenom evropskom putu. Obezbedićemo sto miliona dolara za pouzdane investicije širom Zapadnog Balkana, a Velika Britanija će izdvojiti i dve milijarde funti za izvozno kreditiranje za BiH", rekao je između ostalog tokom posete.
Razlog zbog koga Liz Tras na funkciju šefa diplomatije imenuje relativno nepoznatu ličnost, britanski mediji vide u tome što novoizabrana britanska premijerka želi da zadrži punu kontrolu nad resorom čiji je donedavno bila šef.
„Visokorangirani članovi Konzervativne partije smatraju da je Kleverlijevo imenovanje osmišljeno tako da Liz i dalje može da upravlja spoljnom politikom dok se nalazi na poziciji premijerke“, navodi list Gardijan.