Film „Sveta Petka – Krst u pustinji“ u kome Milena igra glavnu junakinju – Mati Paraskevu – svetsku premijeru imao je nedavno na filmskom festivalu u Moskvi, a domaću sinoć u Kombank dvorani. U unapred rasprodatoj dvorani publika, u kojoj je bio i srpski patrijarh Porfirije ( koji je i blagoslovio film) dva sata je bez daha pratila priču o četiri decenije dugom traganju za Bogom najvoljenije pravoslavne svetiteljke.
Unutrašnje traganje za sobom
Za glavne protagoniste ove priče, glumce Milenu Predić i Branislava Tomaševića, reč je o priči koja im je otvorila potpuno drugačiji pristup, ali i neko unutrašnje, sopstveno traganje za Bogom.
„Ova priča dolazi iz potpuno drugačijeg sveta, to je bio moj utisak posle prvog čitanja scenarija, ali i tokom samog snimanja“, otkriva Branislav Tomašević za Sputnjik. „Potpuno je posebna dimenzija kada snimate scene u manastiru Sveti Roman i kada na takvom mestu pričate o životu velike svetiteljke, o njenom celoživotnom traganju za Bogom. To donosi posebno uzbuđenje, nešto što ne možete da potisnete iz podsvesti.“
Na pitanje kako glumac ulazi u ovakvu filmsku priču i koliko je važan njegov lični unutrašnji svet da bi je razumeo, Tomašević podseća da se ovakvi projekti ne rade često i da se glumci uglavnom retko u karijeri susreću sa ovim temama.
„Sama tema nameće drugačiji pristup, učini da u priči o životu svetiteljke prepoznate neke situacije sa kojima ste se i sami susretali u životu. Ali, glumac uvek lik `navlači` na sebe, nikad ne može da ode od sebe. U svakom liku uvek ima i neki deo nas.“
Sveta Petka – žena od krvi i mesa
Glumica koja je u filmu oživela lik Paraskeve, Milena Predić podseća da je reč o drugačijem filmu i žanru koji je redak i na nivou svetske kinematografije, posebno ističući jedno njegovo svojstvo: svi likovi građeni su „od krvi i mesa“:
„Nije se Sveta Petka rodila sa nekim posebnim moćima, ona je vremenom, svojom verom i podvižništvom došla do toga onoga što predstavlja danas. Ali, to je žena od krvi i mesa, baš kao i ostali likovi, poput lika plemića koji joj izjavljuje ljubav. Mislim da je to veoma važno, jer se tako publika vezuje za njihovu snagu, njihovu veru u boga.“
Milena Predić u ulozi Mati Paraskeve u filmu „Sveta Petka – Krst u pustinji“
© Foto : screenshot/aleksandrijafilm
O glumačkom izazovu da odigra običnu ženu koja se uzvisila do nivoa najomiljenije pravoslavne svetiteljke, Milena Predić kaže da se taj izazov odnosi pre svega na veliki raspon godina, četiri decenije – koliko se u filmu prati Paraskevin život.
„Mi pratimo njen život u 40 godina, dakle i svetiteljkinu mladost i zrelost koju ima neko od šezdeset godina. Ali ti se izazovi prevazilaze u razmeni sa rediteljem i glumcima, u komunikaciji sa njima se stvara to što treba da kao glumica donesem. I pronašla sam u sebi taj neki trenutak, negde sam znala da moj lik može to da iznese. Ali to zajedničko delovanje i zajednička vera u ono što smo stvarali, dala mi je izvesnu lakoću, pokazalo mi je da gluma ne mora da bude nešto strašno, nešto gde se vi mnogo spremate, izučavate… Sve sam to radila, morala sam da učim arapski jezik zbog replika, jer je trećina filma na arapskom, ali bila sam opuštena, nisam jurila nikakvu perfekciju,“ kaže Milena Predić.
Jordanska pustinja istovremano i surova i prelepa
I „carigradski plemić“ Branislav Trifunović seća se uzbuđenja sa kojim su ispratili scene snimanja
„Igram plemića koji je zaljubljen u Svetu Petku. Oni se susreću u jednom momentu u crkvi, on joj izjavljuje ljubav, međutim ona ima svoj put kojim nastavlja da ide. Sećam se koliko smo svi posle tih mojih i Mileninih kadrova bilo zadovoljni, time kako su odigrani ali i kako su slikani“, ističe Tomašević.
Glumačka ekipa filma "Sveta Petka - Krst u pustinji" na beogradskoj premijeri
© Foto : Nebojša Tatomirov
Oboje glumaca potrvrđuju da je za zadovoljstvo i lakoću sa kojom se radilo zaslužan reditelj Hadži Aleksandar Đurović.
„Reditelj ima izuzetnu lakoću u pristupu, u njegovom karakteru nema ništa preko, nervozno, ali ima strpljenja i nadasve veselosti“, otkriva Milena. „On istovremeno i podržava i smiruje. U jordanskoj pustinji gde smo snimali i koja je, pored toga što je lepa, i strahovito surova – dani su bili veoma topli, ali su noći bile veoma hladne… Imali smo nekoliko dramatičnih scena u kojima je bila peščana oluja, kada doslovno ne možete da gledate jer vam pesak ulazi u oči… Ali, ne postoji trenutak u kom reditelj nije vladao sobom i celom situacijom. Ta radost u držanju kamere, u postavljanju mizanscena, jednostavno ga ni jednog trenutka nije napustila, a istovremeno znate da neće pustiti ni jedan kadar kojim nije zadovoljan. To nam je davalo sigurnost.“
Treba verovati i pratiti unutrašnje puteve
Ova filmska priča koliko god se odnosila na život jedne izuzetne ličnosti, toliko je i univerzalni simbol čovekove borbe sa samim sobom, ističu glavni protagonisti filma „Sveta Petka – Krst u pustinji“, dodajući da je reč o duhovnoj temi kojoj se pristupilo na umetnički način.
„Verujem da će ko god dođe da odgleda film bez predrasuda i čistog srca doživeti emociju i neku vrstu katarze. Ovo nije film samo za ljude koji su u veri nego za sve koji imaju poštovanje i koje zanima kako je Mati Paraskeva postala to što je danas“, kaže Milena Predić.
O poruci koju je poneo iz ovog filma, Branislav Tomašević kaže da je ona jasna: treba pratiti svoje unutrašnje puteve i treba verovati.
„Sveta Petka je verovala u ono čemu je stremila. Ideja svega ovoga je da ne odustajemo, da razne prepreke, često nimalo lake koje nas susreću na putu treba da pobedimo tako što nećemo odustati. I da se, ako ste tom putu posvećeni, on na kraju ostvari.“
„Ova vrsta poruke stiže u pravom trenutku“, dopunjava Milena, „verovati, biti svoj, ne pokolebati se, ostati to što jesi, verovati da kada padneš uvek možeš da ustaneš. Zato i mislim da je trenutak u kome prikazujemo ovaj film - nikad bolji.“