„Vrbovanje“ umesto „besplatno školovanje“: Novi argument antiruske propagande zapadnog medija u Srbiji

„Ruski dom masovno poziva srpsku decu na besplatno studiranje i za to ne traži čak ni poznavanje jezika - u jeku rata u Ukrajini i pritisaka kojima je Srbija izložena“, obznanjuje list skrivene namere Kremlja i konstatuje da je interesantno da u projektu učestvuje samo rusko ministarstvo obrazovanja, a srpsko se nigde u konkursu ne spominje.

Autor teksta pokušava da ubedi čitaoce da su stipendije način vrbovanja mladih u Srbiji, a poredi ih i sa kampovima za decu koje, navodno, finansiraju Rusi, „pod budnim okom militantnih organizacija“.

Profesor Fakulteta političkih nauka, na novinarstvu i komunikologiji, koji se bavi političkim ubeđivanjem, odnosno propagandom, Siniša Atlagić za Sputnjik kaže da je suludo dovoditi visoko obrazovanje u vezu sa svime navedenim u članku.

„Tekst je naručen, to se vidi i po sagovornicima, ali nema ni minimum objektivnosti koja se očekuje od nekog ko se bavi javnim poslom, mimo toga što je prepun neznanja i autora i sagovornika. Do takvog zaključka može da dođe i najniže obrazovan čitalac“, kaže Atlagić.

On kao rukovodilac Centra za ruske studije na FPN poslednjih pet godina učestvuje u razmeni studenata između srpskih i ruskih univerziteta. Kaže da za to vreme nije bilo nikakvih promena saradnje u tehničkom smislu, osim što je interesovanje mladih za studiranje u Rusiji mnogo veće nego pre pet godina.

Poseban argument kojim se tvrdi da Rusija regrutuje mlade iz Srbije je činjenica da je konkurs raspisao Ruski dom, kao da je reč o organizaciji iza koje stoje zakulisne radnje, a ne državna institucija Ruske Federacije koja postoji u većini zemalja sveta, kao i programi stipendiranja studenata.

„Ruski dom je deo „Rosotrudničestva“, a to je agencija pri Ministarstvu spoljnih poslova, zadatak Ruskog doma jeste da se bavi edukacijom, ali i razmenom studenata, prema kvoti koju rusko Ministarstvo obrazovanja daje. Ono raspisuje konkurs, to mu je službena obaveza, obaveza svih Ruskih domova koji postoje u svetu, a ima ih više od 80. Kuriozitet, ovaj u Beogradu je prvi osnovani Ruski dom u svetu“, objašnjava Atlagić.

On kaže da nije tačno da Ruski dom, kao deo Ministarstva spoljnih poslova, nema nikakav kontakt sa našim Ministarstvom obrazovanja, jer reč je o programima o kojima se dogovara na međudržavnom nivou, preko nadležnih ministarstava. Dakle, srpsko Ministarstvo prosvete je uvek upućeno u to kolike kvote studiranja daje ruska država i obrnuto.

Komentarišući „frapantnu činjenicu“ da je studiranje u Rusiji za srpsku omladinu besplatno, što čitaocu treba da potvrdi da je reč o vrbovanju, čak i onima koji ne znaju ruski jezik, naš sagovornik kaže da je to još jedna činjenica da ljudi pričaju o onome u šta očigledno nisu upućeni.

„Kada neko dobije stipendiju za studiranje fizike u Rusiji, on može da se prijavi u Srbiji bez ikakvog znanja ruskog jezika, ali to znači da godinu dana uči ruski na tom univerzitetu da bi se osposobio da sluša nastavu, a posle dobija četiri ili pet godina besplatnog školovanja“.

Nespretna antiruska propaganda otvorila je i temu ugleda ruskih univerziteta, uz konstataciju da će oni koji nastave školovanje u Rusiji „studirati u mraku, pošto je Rusija potpuno izolovana zemlja“, a uz to i da su ruski univerziteti u poslednje vreme izgubili nekadašnji ugled.

Centar za ruske studije FPN ima ugovor sa najvećim ruskim državnim univerzitetima, počevši od Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, preko čuvenog Belogorodskog, koji takođe spada u red 12 univerziteta koji imaju status nacionalnih istraživačkih ustanova. Među mestima na kojima je moguće dobiti najviša znanja kojima danas raspolaže svet je i najveći i najznačajniji sa kojim sarađuje FPN, Moskovskim Institutom za međunarodne odnose.

„To je toliko značajna škola, da se studentima kada odlaze na Zapad, konkretno u Englesku, ne traži nostrifikacija diplome. Hoću da kažem kakav je status, koliko je značajna ta institucija u Ruskoj Federaciji. Ocene da ruski univerziteti više nemaju dobar status su besmislene. Pogotovo imajući u vidu ogroman broj studenata iz celog sveta koji borave tamo“, kaže Atlagić.

Komentarišući na kraju razgovora za Sputnjik zlonamerni pokušaj da se besplatno školovanje u Rusiji proglasi, vrbovanjem, odnosno širenjem meke moći, ovaj profesor Fakulteta političkih nauka citira bugarskog cara Borisa;

„“Rusija može biti bilo šta, ali nikada neće biti ništa“. Rusiju ne možete izolovati, a tek rusku kulturu, koja predstavlja ogroman, značajan deo svetske kulturne baštine, da je potpuno besmisleno pozivati nekoga da ne studira u Rusiji ili dovoditi u pitanje vrednost ruskog univerziteta. On imaju vrlo ozbiljan pristup, a što se tiče meke moći, pa celokupna javna i kulturna diplomatija zasnovana je prevashodno na studentskoj razmeni. To je jedan od najznačajnijih aspekata kulturne diplomatije uopšte, danas u savremenom svetu“.