„Svakom čoveku zdravog razuma je očigledna apsurdnost takve izjave. Niko ne može da Rusiju liši statusa države Baltičkog mora, koji je naša zemlja dobila mnogo pre nego što je Estonija postala subjekt međunarodne politike“, rekao je on.
Ranije je ministar odbrane Estonije Hano Pevkur izjavio da će, nakon stupanja Švedske i Finske u NATO, Baltičko more postati unutrašnje more Alijanse.
Finska i Švedska su nakon početka specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini 18. maja predale generalnom sekretaru NATO-a prijave za stupanje u tu alijansu. Zahtevi dveju zemalja za prijem u vojni blok su sada u procesu ratifikacije. Zahtev Švedske i Finske za prijem u NATO još nisu ratifikovale Španija, Grčka, Portugalija, Slovačka, Turska, Češka i Mađarska.
Poljski državni zvaničnici su u više navrata izjavljivali da je najosetljiviji pravac, s vojne tačke gledišta, hipotetički „Suvalski koridor“ – deo teritorije u oblasti grada Suvalke na severo-istoku Poljske, koji se nalazi između Belorusije i Kalinjingradske oblasti Rusije. Dužina tog koridora je oko sto kilometara.
Moskva upozorava na to da je NATO usmeren na konfrontaciju. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ocenio da širenje NATO-a neće pojačati bezbednost Evrope i da ta alijansa ima agresivan karakter. On je, međutim, rekao da eventualno stupanje Švedske i Finske u NATO ne vidi kao egzistencijalnu pretnju za Rusiju.
Ministarstvo inostranih poslova Rusije je saopštilo da Moskva ostaje otvorena za dijalog s NATO-om, ali na ravnopravnoj osnovi, pri čemu je Zapad dužan da odustane od politike militarizacije evropskog kontinenta.