Rim ne može beskonačno da troši kako bi ublažio udar na ekonomiju, upozorio je ministar u govoru na Ambroseti godišnjem poslovnom forumu, dodajući da visoki dug smanjuje manevarski prostor Italije u budućnosti.
Prema Frankovim rečima, povećanje troškova za uvoz energenata od oko 60 milijardi evra, u poređenju sa prošlogodišnjim neto troškovima od 43 milijarde evra, iznosiće oko 3 odsto BDP-a zemlje u 2022. godini. Ministar očekuje da će divlji nalet porasta troškova izbrisati italijanski suficit u trgovini sa ostatkom sveta koji Italija beleži poslednjih godina.
„Značajan deo kupovne moći prenosimo u inostranstvo“, primetio je on.
Italija se, što se uvoza energenata tiče, oslanja na oko 75 odsto uvoza, što povećava njenu ranjivost u trenutku kada energetska kriza besni Evropom. Početkom ove godine, ona je uvozila oko 40 odsto gasa iz Rusije, ali je uvoz iz ove zemlje pao na oko 25 odsto početkom jula i tako je Italija pretekla nemačku po smanjenju uvoza gasa iz Rusije.
Nešto malo pre govora ministra ekonomije, oglasio se direktor italijanskog državnog energetskog giganta Enija, Klaudio Deskalci, koji je rekao da bi zemlja mogla da preživi zimu i bez ruskog gasa. Deskalci je dodao da su italijanska gasna skladišta u junu bila popunjena 54 odsto i dodao da bi do oktobra popunjenost trebalo da iznosi 70 do 80 odsto. Eni je 31. avgusta saopštio da je Gasprom smanjio isporuke gasa Italiji sa 27 miliona kubnih metara na 20 miliona kubnih metara gasa.