Bisenić kaže da je sa Gorbačovom razgovarao i o događajima o Jugoslaviji i njegovim susretom sa nekadašnjim sekretarom za spoljne poslove Budimirom Lončarom kada su obojica najavljivali bolje vreme u saradnji dve države.
„Međutim, posle tri godine nijedna država ni SFRJ ni Sovjetski Savez nisu postojali. Gorbačov je tada predviđao da će Rusija biti velika država u svetskim razmerama i da će to činiti uz veliki podsticaj vlastite modernizacije i razvoju. Zato je bio optimista, kao što je bio optimista i u vreme glasnosti i perestrojke od 1985 do 1991 godine, kad je bio prvi čovek KPSS“, podseća bivši ambasador.
On takođe ističe da je Gorbačov privatno bio prijatan sagovornik, blag čovek koji je govorio mirnim glasom i tonom i nije ostavljao utisak pretencioznosti čoveka koji je sigurno najviše izmenio 20. vek, odnosno njegov kraj i čoveka koji je bio u stanju da oblikuje sudbinu sveta.
Istovremeno, dodaje Bisenić, imao je i neki slovenski duh i želju za sveslovenskom solidarnošću i bio je neko ko je bio svestan realnosti svega što se događa ali je bio i preveliki optimista.
Kad je reč o tome šta je Gorbačov govorio o okončanju Hladnog rata, Bisenić podseća da su se već tada pojavile različite interpretacije na tu temu, ali je na Zapadu dominirala trijumfalistička linija koja je kraj Hladnog rata proglasila sopstvenom pobedom i porazom Sovjetskog Saveza.
„U svemu tome bilo je važno neposredno svedočenje samih aktera a posebno Gorbačova. On je u tim razgovorima potvrdio da je od trenutka kada je došao na vlast 1985. godine cilj sovjetskog rukovodstva i njegov cilj bio okončanje Hladnog rata. Smatrali su da trka u naoružanju koju je Hladni rat proizvodio ne donosi nikome ništa dobro. Takođe je bio uveren da je došlo istorijsko vreme za promenu u sistemu i da je moguće i potrebno stvoriti izvesni pragmatični socijalizam“, objašnjava za Sputnjik Bisenić.
U svim tim promenama sovjetska strana je, kako napominje naš sagovornik, bila ta koja je imala inicijativu, a bilo je tu čak i paradoksalnih događaja.
Bisenić navodi primer poznatog hladnoratovskog jastreba Zbignjeva Bžežinskog, koji je tražio od najbližeg savetnika Gorbačova Aleksandra Jakovljeva da se Varšavski pakt ne raspušta zbog toga što bi u tim uslovima Poljska mogla da bude ugrožena od strane Nemačke.
Svi ti događaji nisu samo crno-beli i ne treba ih prihvatati zdravo za gotovo i verovatno dan i dan danas podležu preispitivanju. U to vreme, Rusija je 2008-2010. e počela oporavak i već su se na Zapadu pojavile prve kritike prema Rusiji, kao što su da koriti gas kao svoje oružje, znači nešto što je i dan danas aktuelno.
Gorbačov nije prihvatao te kritike Zapada i posebno je apostrofirao činjenicu da se na Zapadu pozdravljalo vreme Borisa Jeljcina kada je u Rusiji bilo teško, a ruska privreda nepripremljena da se nosi sa zapadnom konkurencijom", navodi dalje bivši ambasador. Ispostavilo se, kako kaže, da su Rusi zaključili da što je njima gore to je bolje za Evropu, a Gorbačov je tada reko da veruje da će to Rusiji upamtiti zauvek.