Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Lula da Silva i Žair Bolsonaro su u nedelju, sa još četiri predsednička kandidata, učestvovali u TV debati, kada je Bolsonaro bivšeg predsednika optužio da je predvodio najkorumpiraniju vladu u istoriji Brazila i više puta ga nazvao „bivšim osuđenikom“, aludirajući na to da je Lula 2018. godine bio osuđen za korupciju i uhapšen. Lula je rekao da njegova vlada treba da bude zapamćena po tome što je pružila pomoć desetinama miliona ljudi da izađu iz siromaštva i optužio je Bolsonara da uništava tu zaostavštinu i čitavu zemlju.
Otvorena trka
Razmena uvreda bivšeg i sadašnjeg predsednika Brazila, za Rajka Petrovića, stručnjaka za Latinsku Ameriku, nisu iznenađenje budući da, kako kaže, Bolsonaro u kampanji mnogo više insistira na toj ideološkoj dimenziji i poručuje da će njegov opstanak na vlasti biti garant da se levičari, komunisti, odnosno Radnička partija Brazila neće ponovo vratiti na vlast.
Tu su, dodaje, i Bolsonarove poruke da je u interesu Brazila da, pre svega, zemlja nastavi sa ekonomskim reformama i u ekonomskom pravcu koji ne može biti ničim ograničen, pa ni raznim vrstama karantina i drugim mogućnostima za sprečavanje širenja korona virusa.
„Naime, Brazil je praktično od izbijanja pandemije do danas jedna od top tri zemlje sveta po broju zaraženih i umrlih po glavi stanovnika, čak i po broju dece umrle od korona virusa, a aktuelni predsednik je na meti kritika zbog svog odnosa prema pandemiji. Naravno, Bolsonaro insistira i na tome da je on taj koji će zaštititi hrišćanski karakter države, za razliku od Lule i ostalih levičara koji su prilično ateistički profilisani. Zato insistira na saradnji ne samo sa protestantskom zajednicom u zemlji koja je prilično brojna i kojoj i sam pripada, već i sa Rimokatoličkom crkvom sa čijim predstavnicima je razgovarao pre nekoliko dana“, napominje naš sagovornik i dodaje da je Bolsonaro poznat po izrazitom anti-LGBT stavu, izrazitoj homofobiji i borbi protiv feminizma i rodne politike.
Kada je reč o bivšem brazilskom predsedniku Luli da Silvi, Petrović kaže da on u ovoj kampanji biračima poručuje da će ispraviti sve one greške i nedostatke koje je činio Bolsonarov režim, pa tako, pre svega, govori o tome da je potrebno zaštititi najsiromašnije i najugroženije slojeve stanovništva u Brazilu, što je putem dva socijalna programa i radio dok je bio na vlasti.
„On takođe poručuje da je Bolsonarovo vođenje države u potunosti obesmislilo zakonodavnu i sudsku granu vlasti, da je aktuelni predsednik vlade autoritaran i da je odgovoran za smrt ljudi tokom pandemije jer nije učinio dovoljno da spreči širenje korona virusa. Naravno, Lula da Silva insistira na tome da Brazil ne može više ostati izolovano, desničarsko mesto u Latinskoj Americi, već da se mora okrenuti saradnji sa zemljama sa kojima je Lulin režim sarađivao u svoje vreme – Argentinom, Bolivijom, Venecuelom, Meksikom i drugim državama“, pojašnjava Petrović.
Odnos prema Rusiji i Kini
Međutim, napominje politikolog, zanimljivo je da ni jedan ni drugi predsednički kandidat nisu u dovoljnoj meri precizirali spoljnopolitički kurs kojim bi Brazil trebalo da ide nakon ovih izbora.
Naš sagovornik podseća da Bolsonaro nije bio na liniji odluka američke administracije kada je reč o krizi u Ukrajini, budući da je reč o čoveku koji je bio „na liniji“ bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i kojeg u Brazilu zovu „tropskim Trampom“.
„Primetno je da od dolaska Džozefa Bajdena na vlast u SAD komunikacija između zvanične Brazilije i Vašingtona nije bila na visokom nivou. Takođe, iako je Bolsonaro pred prošle izbore najavljivao da će Brazil napustiti BRIKS grupaciju i prekinuti sve ekonomske odnose sa, pre svega, Kinom, to se kada je došao na vlast nije desilo. Bolsonaro sada insistira na tome da Brazil bude deo BRIKS-a, da njegova zemlja treba da sarađuje sa Kinom, a kada je reč o Rusiji Brazil je zadržao status neutralne zemlje i to prilično zahvaljujući aktuelnom predsedniku. Naime, uprkos nekim vojnim i diplomatskim krugovima koji su bili za to da Brazil uvede sankcije Rusiji, Bolsonaro je izričito bio protiv toga, a nedavno je poručio da brazilski farmeri moraju imati dovoljno đubriva i nafte i da neće ni zbog čijih političkih avantura ugroziti mogućnost ljudi da normalno žive“, kaže Petrović.
Bolsonaro je, ukazuje, i poslednji državnik koji je zvanično posetio ruskog predsednika Putina u Moskvi pre početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, kada je potpisao niz različitih sporazuma o saradnji.
„U tom smislu je, verujem, Bolsonaro sklon tome da sarađuje sa zemljama BRIKS-a, a pre nekoliko sedmica aktuelni predsednik je čak odlučio da kupi svu naftu koju bi Rusija prodavala, što govori o bliskosti dve zemlje. Sa druge strane, teško je reći koji kurs Lula da Silva želi da zauzme na međunarodnom nivou. On jeste čovek koji je Brazil uveo u BRIKS i neko je ko insistira na latinoameričkoj regionalnoj saradnji koja je tradicionalno antiamerička, međutim veliko je iznenađenje bilo to što je tokom francuskih predsedničkih izbora, pred drugi krug, poželeo pobedu Emanuelu Makronu, čoveku koji je simbol te neoliberalne proameričke politike i na evropskom i na globalnom nivou“, ističe Petrović.
Takođe, primećuje naš sagovornik, Lula da Silva sve više insistira na nekim vrednostima koje su, bez ikakve sumnje, izašle iz „vašingtonske kuhinje”, poput prava LGBT, rodne politike odnosno feminizma i zaštite raznih ugroženih grupa:
„Zato mi se čini da je Lula da Silva ipak sve više sklon tome da bude levo-liberalni političar, a ne klasični brazilski levičar. U svakom slučaju, mislim da će Brazil, bez obzira na to ko će od njih dvojice pobediti na predstojećim izborima, zadržati koliko bude mogao neutralnu poziciju prema ukrajinskoj krizi. Ta država ima privilegiju da je geografski udaljena od svega toga što se dešava i očekujem da će nastaviti sa politikom neutralnosti do momenta kada se situacija ne dovede do tolike napetosti da će svaka zemlja ipak morati da se opredeli za neku stranu“.
Šta kažu ankete
Poslednje ankete, kaže Petrović, govore u prilog tome da će bivši levičarski predsednik Brazila pobediti u prvom krugu predsedničkih izbora, dok će Žair Bolsonaro biti drugoplasirani.
„Ostali predsednički kandidati nemaju apsolutno nikakve šanse, a kako sada stvari stoje Bolsonaro, sa predviđenih maksimalnih 30 do 35 posto glasova, neće biti ni blizu svom rivalu Luli, za kojeg se očekuje da premaši 50 posto glasova birača. Nema nikakve sumnje da je Bolsonaro svestan raspoloženja među biračima i da je u velikom strahu od rezultata izbora, a o tome svedoči činjenica da je u poslednjih nekoliko meseci, pa i godinu ili dve dana tražio reformu izbornog sistema, načina brojanja glasova, a jednom prilikom je čak izjavio i da će, ukoliko ne pobedi na izborima, biti ubijen ili u zatvoru. Ipak, čini mi se da su birači naklonjeniji bivšem brazilskom lideru mnogo više zbog Bolsonarovih grešaka, nego zbog samog Lule“, zaključuje politikolog.
Prvi krug izbora izbora u Brazilu biće održan 2. oktobra, dok je drugi krug, ukoliko nijedan kandidat ne dobije 50 odsto validnih glasova, planiran za 30. oktobar.