Mišljenja oko toga da li je takva odluka povezana sa Ukrajinom su podeljena. Dok neki eksperti govore o tome da Putin povećava brojno stanje Oružanih snaga jer su potrebni vojnici koji će na rotirajućoj osnovi biti u zoni specijalne operacije, drugi smatraju da je povećanje od 137.000 vojnika „neznatno“ i da to ne treba shvatiti kao početak nekakve vrste mobilizacije zbog situacije u Ukrajine.
„Putin je, kao vrhovni komandant, odlučio da poveća broj vojnog osoblja u ruskoj vojsci za oko deset odsto, a polovina je civilno osoblje. Dakle, povećanje je neznatno. To nema mnogo veze sa specijalnom vojnom operacijom. Da je Putin doneo odluku, na primer, o udvostručenju broja, na četiri ili pet miliona, onda bi se to moglo tako shvatiti, ali se sve praktično dešava u okvirima postojeće strukture oružanih snaga“, ocenio je ruski ekspert Aleksej Podberjoskin.
Sa ovim uvećanjem, Oružane snage Rusije imaće ukupno 1.150.628 vojnika, dok će zajedno sa podoficirima, oficirima i svojim „civilima“ - imati 2.039.758 pripadnika. Putinov ukaz stupiće na snagu prvog dana iduće godine.
Podberjoskin ocenjuje da predsednički ukaz može biti povezan sa strukturnim promenama u ruskoj vojsci.
„U toku su redovne strukturne promene, što je sasvim prirodno, jer dolazi do promena u raznim rodovima vojske. Naprimer, formirane su vazduhoplovne snage sa odgovarajućim jedinicama, bilo je promena unutar desantnih trupa, na nekim mestima je došlo do prelaska iz brigade nazad u divizije, došlo je do preraspodele između vojnih okruga i flote. Sve unutrašnje promene zahtevaju izvesnu, rekao bih, ‘kozmetičku’ reorganizaciju strukture“, rekao je Podberjoskin.
Putinov ukaz o povećanju broja Oružanih snaga Rusije vojni eksperti povezuju sa povećanim brojem vojnih pretnji koje dolaze od strane SAD i njenih NATO saveznika
© Sputnik / Evgeniй Biяtov
/ Više vojske zbog pojačanih NATO pretnji
Deputat Državne dume i bivši komandant elitnih Vazdušno-desantnih snaga, general-pukovnik Vladimir Šamanov povezao je aktuelni dekret o povećanju broja Oružanih snaga Rusije sa povećanim brojem vojnih pretnji. Prema njegovim rečima, destabilizacija međunarodne situacije je rezultat politike SAD i njenih saveznika.
On je u izjavi za RT rekao da politika kolektivnog Zapada postaje sve sofisticiranija i agresivnija prema Ruskoj Federaciji i civilnom stanovništvu Donbasa, te da Rusija mora aktivnije tome da se suprotstavlja.
Prema njegovom mišljenju, u budućnosti ima smisla povećati broj Oružanih snaga RF za 1,5 miliona ljudi, s obzirom na to da zapadne zemlje sada aktivno povećavaju vojne troškove i nameravaju da značajno pojačaju sastav svojih oružanih snaga.
Kako je istakao, ruske vlasti treba u najskorije vreme da pripreme set mera za hitnu primenu predsedničkog ukaza. U trenutnoj situaciji, Rusiji su potrebne odlučne političke i vojne odluke, a za to postoje resursi, istakao je on.
Sličnu tačku gledišta deli i Vladimir Džabarov, prvi zamenik šefa Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije, koji takođe smatra da bi trebalo povećati brojnost Oružanih snaga RF zbog ozbiljnog pogoršanja međunarodne situacije i potrebe da se rotiraju učesnici specijalne operacije u Ukrajini.
Džabarov ocenjuje da je ovo „zakasnela odluka“, s obzirom da trenutna veličina ruske vojske više nije dovoljna zbog teških procesa koji se odvijaju širom sveta u senci specijalne vojne operacije u Ukrajini. Rusija treba da ojača svoje granice, a trupama koje deluju u Ukrajini potreban je odmor.
Takođe, Džabarov nije isključio izbijanje novih žarišta, ali istovremeno ističe da Rusija ima ljudske i materijalne resurse da stvori veću, mobilniju i dobro obučenu vojsku.
U Rusiji ima sve više dobrovoljaca spremnih da stanu na branik otadžbine, a Čečenija je postala jedan od centara za obuku boraca
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ U Rusiji sve više dobrovoljaca, narod podržava Putina
Politikolog i vojni ekspert Ivan Konovalov povećanje brojnog stanja vojske takođe povezuje sa povećanjem spoljnih izazova i pretnja.
"Očigledno, ovo odražava realno stanje stvari tj. ovo povećanje je neophodno za brz odgovor na izazove sa kojima se ruska država trenutno suočava. Ovo nije nužno povezano sa specijalnom vojnom operacijom, ali je povezano sa sveukupnom situacijom u svetu koja se veoma zakomplikovala. Tenzije rastu, a vidimo i da Finska i Švedska ulaze u NATO. Dakle, naša konfrontacija sa kolektivnim Zapadom poprima prilično globalne forme, nije ograničena samo na ukrajinski faktor“, rekao je Konovalov za Sputnjik.
Eksperti ističu da Rusija neće krenuti putem Ukrajine, koja na front šalje neobučene regrute koristeći ih kao „topovsko meso“, te da svaki ruski vojnik prethodno mora proći neophodnu obuku.
Stručnjaci napominju da u ruskom društvu vlada veliko interesovanje za služenje u vojsci i učešće u specijalnoj operaciji u Ukrajini, ali da ne mogu svi koji žele da uđu u redove Oružanih snaga.
S tim u vezi, dobrovoljaca je mnogo u Rusiji, a Čečenija je postala jedan od centara za obuku muškaraca koji su odlučili da uzmu oružje u ruke.
Obuka se sprovodi u bazi Ruskog univerziteta specijalnih snaga u Gudermesu. Tamo prolaze ubrzani kurs rukovanja vatrenim oružjem i taktičke obuke, a prema rečima lidera Čečenije Ramzana Kadirova u republiku dolaze motivisani muškarci različitih nacionalnosti. Kako je naveo Kadirov, na pitanje zašto im sve ovo treba, oni odgovaraju – „radi zaštite svoje otadžbine“.
Putinov ukaz, koji eksperti pozdravljaju, treba da dovede do formiranja sistema masovne obuke novog vojnog kadra, koji će služiti ne samo u zoni specijalne operacije, nego i šire – na državnim granicama, u Centralnoj Aziji, posebno u okviru ODKB. Još su januarski događaji u Kazahstanu pokazali da Rusija treba da drži kontigente spremne za operativne mirovne misije u takozvanom južnom delu zemlje.
Mnogi eksperti su uvereni da će brojno stanje Oružanih snaga RF biti uvećano isključivo angažovanjem vojnika po ugovoru i da će rusko društvo podržati Putinovu odluku o povećanju brojnosti vojske, s obzirom da ubedljiva većina građana Rusije – oko 75 odsto njih – podržava rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, čiji je cilj denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine, a takođe narod je jedinstven u stavu oko suprotstavnjanja NATO-u koji gomila trupe i naoružanje na ruskim granicama, što je direktna pretnja bezbednosti Rusije.
Osim toga, ruska armija se neprestano modernizuje, pa će biti potreban i kadar za rad na novoj vojnoj tehnici. Kako su precizirali vojni eksperti, uskoro će biti potrebno mnogo stručnjaka za nove sisteme S-500 i A-235 „Nudolj“. Menja se i flota, grade se novi prekookenski brodovi i samim tim rašće i potreba za profesionalnim posadama.
Pojedini eksperti ocenjuju da bi broj vojnika po ugovoru trebalo povećati na najmanje 1,2 miliona. Ipak, ističu da je i postojeća ruska vojska snažna i jaka da odbije sve pretnje i odbrani svoju državu i narod.