Bivši ambasador i srpski diplomata Milisav Paić, smatra da ovaj potez nije nimalo slučajan i da ga je, za njegovo potpuno razumevanje, potrebno smestiti u širi kontekst, pre svega situacije Rusije i Ukrajine, situacije na Balkanu i činjenice da postoji određen broj zemalja koje ne kriju svoje negodovanje povodom odluke Vlade Republike Srbije da ne uvede sankcije Ruskoj Federaciji.
Administratori društvenih mreža predstavljaju i neku vrstu političke kontrole, odnosno cenzure u odnosu na informacije koje mogu da dođu iz naše zemlje, odnosno preko naših zvaničnih organa, a odnose se na nekakva aktuelna međunarodna pitanja, poput situacije u Ukrajini, istakao je Paić za Sputnjik.
On smatra da pored podrške Rusiji, srpski zvanični stav po pitanju Kosova i Metohije, uz nedavno isticanje genocida nad Srbima, kako u Drugom svetskom ratu, tako i 1995. godine u hrvatskim zločinima Bljesak i Oluja, dovode do toga da se na srpsku politiku pažljivo motri.
Mislim da je očigledno da se na Srbiju u tom smislu gleda sa posebnom lupom, na njenu politiku i na ono šta ona ima da kaže kao samostalna i suverena zemlja koja ima svoje interese i koja ima svoju prošlost koju neki na Zapadu ignorišu ili bi hteli potpuno da je izbrišu. Sa druge strane, to je sve i u sklopu večitog Zapadnog gledanja na Srbiju kao na „ruskog satelita“ na Zapadnom Balkanu, rekao je Paić.
Profesor na fakultetu za Medije i komunikacije Stanko Crnobrnja tvrdi da po sredi nije nikakva poruka ili diplomatski akt uperen protiv Republike Srbije, niti pomenutu situaciju dovodi u vezu sa upućivanjem signala političke prirode.
Iako do sada nije bilo vesti o sličnim ukidanjima naloga zvaničnika bilo koje druge zemlje, profesor Crnobrnja smatra da nije nemoguće da se nešto slično dešavalo i u ostalim ambasadama, naglašavajući da je čak i bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu, tviter nalog bio ukinut dok je još sedeo u Beloj kući.
Te naše ambasade se nalaze u zemljama koje ne odgovaraju ili su čak u sukobu sa američkom politikom po nekoj desetoj osnovi koja nema veze sa nama. To je poenta. Da se sad odjednom iz Irana ne bi „istviterovalo“ nešto što će da ih iznenadi i destabiliše njihovu trenutnu politiku. Tako funkcioniše američka uređivačka politika, zaključuje Crnobrnja.