Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Film postavljen na Jutjub Centar filma u nedelju je već prestigao 50.000 pregleda. Kopija neznanto slabijeg kvaliteta na drugom jutjub kanalu je za sedam godina privukla preko pet miliona poseta.
U klasiku jugoslovenske i srpske kinematografije, jednom od najpopularnih filmova, igraju Pavle Vuisić, Aleksandar Berček, Danilo Bata Stojković, Milivoje Mića Tomić, Dragan Nikolić, Neda Arnerić, Slavko Štimac, Taško Načić, Boro Stjepanović i drugi.
Film je čuven i po muzici Vojislava Vokija Kostića i posebno pesmi „Za Beograd“.
U filmu „Ko to tamo peva“ (1980), koji je proizveo Centar film, dotrajalim autobusom firme „Krstić i sin“ za Beograd kreće grupa ljudi u proleće 1941. godine, dan uoči nemačkog napada na Jugoslaviju.
„Stari autobus sa svojim neobičnim putnicima komična je slika epohe u raspadanju, kraja jednog sveta koji će nestati u plamenu i eksploziji. Od početka prisutna netrpeljivost pretvara se u otvoreno nasilje nad dva Cigana. Nije slučajno da upravo tada počinju da padaju bombe“, navedeno je iz Centar filma.
Ista producentska kuća je nedavno na svoj jutjub kanal postavila ceo Šijanov i Kovačevićev klasik „Maratonci trče počasni krug“ (1982), takođe uz odličan kvalitet slike i zvuka.
Kovačević je tim povodom nedavno rekao Tanjugu da je takvo postavljanje njegovih filmova „pitanje autorskih prava koja kod nas nisu regulisana“.
„Iz tog vremena kada sam radio te filmove bili su takozvani tipski ugovori. Potpisivao sam to, bio je to preduslov da uopšte radite i nikad se to nije promenilo“, naveo je Kovačević.
Prema njegovim rečima, film je u početku u socijalističkoj Jugoslaviji mogao biti prikazan samo na državnoj televiziji, ali kasnije su se pojavili privatni emiteri „koji su zloupotrebljavali vašu nemogućnost da se zaštitite“.
Kovačević je dodao da je za „Maratonce“ i ostale filmove tada „dobio neku simbolično paru za scenario i nikad ništa više“.
„To je otprilike kao narodna umotvorina. To je neko nešto radio, taj čovek je relativno živ, ali nas nije briga uopšte što je to njegovo vlasništvo. To je kao da sutra neko može da vam ukrade stan ili kuću, a vi nemate pravo na to jer je proglašeno za kolektivno dobro“, ocenio je Kovačević.