Diplomata u penziji Zoran Milivojević sumnja da će do nastavka dijaloga u Briselu doći u nekom suštinskom smislu, kako zbog toga što prištinska strana nije odustala od svojih maksimalističkih ciljeva, tako i zbog ovakvih poruka Kvinte.
Podizanje uloga ili obesmišljavanje dijaloga
„Stav Kvinte u smislu podrške Prištini i kosovskoj nezavisnosti sada je konačno ogoljen i tu više nema nikakvih dilema, mada je to i ranije bilo jasno kroz tolerisanje ove Kurtijeve politike od strane zapadnih centara moći, posebno onih koji stoje upravo iza samoproglašene kosovske nezavisnosti. Takođe, sve što smo čuli u porukama gospodina Kurtija u najavi odlaska u Brisel to je da on ne menja svoju politiku niti svoje stavove, pa sudeći po tome nema nikakve šanse da imamo jedan suštinski nastavak dijaloga”, ocenjuje iskusni diplomata.
Prema njegovim rečima, ne treba sumnjati u to da su ciljevi Kurtija, zemalja Kvinte i država većeg dela EU podudarni. Svi oni, naglašava, žele da isposluju pritisak na Srbiju i potvrdu kosovske nezavisnosti.
„Naravno, nikako ne treba očekivati da će Srbija promeniti svoje stavove pod pritiscima. U poslednje vreme smo u više navrata čuli da Vašington želi da se dijalog nastavi, da se usmeri ka nekom traženju i pronalaženju rešenja, ali oni taj nastavak žele sa američke pozicije. Zato tu ni do sada nije došlo do saglasnosti o ciljevima dijaloga, pa mi zapravo i ne znamo šta će biti na dnevnom redu ovog predstojećeg sastanka u Briselu”, ukazuje Milivojević.
Sjedinjene Američke Države, uveren je naš sagovornik, imaju mogućnost delovanja na Prištinu i taj uticaj, naravno iza scene, može da odigra ulogu.
„Ima nekih poruka da Amerikanci razumeju da se ništa ne može rešiti bez Srbije, pa da bi na dnevnom redu trebalo da bude i Zajednica srpskih opština, bez čega Srbija ne smatra da dijalog može da se nastavi i polazi od toga da je to pitanje svih pitanja koje mora da se razreši, budući da ta obaveza Prištine figurira već desetak godina. Dakle, ukoliko počne debata o tom pitanju, možemo da zaključimo da je došlo do pritiska na Kurtija i da postoji interes da se dijalog ipak nastavi. To bi, verujem, bio uspeh sam po sebi, a ako do toga dođe ostaje da se vidi u kom će pravcu sve dalje ići”, kaže diplomata.
Kako će se postaviti EU
Ipak, podseća Milivojević, treba imati na umu da mandat za posredovanje u pregovorima Beograda i Prištine ima EU, pa je veoma važno kako će se postaviti ta treća strana i šta ćemo imati kao rezultat njihove pozicije:
„Ukoliko ne bude nikakvog pritiska da prištinska strana promeni svoj pristup i stav o tome da se može razgovarati isključivo o međusobnom priznanju, što je za Srbiju neprihvatljivo, onda nećemo imati nikakav rezultat, pa je i pitanje da li dijalog u takvim okolnostima uopšte ima smisla. Do sada se, na žalost, nije pokazalo da je EU u stanju da vodi taj dijalog u pravcu koji može dati neki rezultat, a nedavno je i gospodin Borelj rekao da EU nema mehanizme kojima može da deluje na Prištinu.”
U svakom slučaju, zaključuje Milivojević, sastanak u Briselu biće veliki test, ne toliko za dijalog koliko za ponašanje Zapada koji, kako kaže, sve drži u svojim rukama i od koga isključivo zavisi da li će biti proboja u dijalogu ili ne.
„Pozvali su nas da prihvatimo realnost na terenu, a to je da je Kosovo nezavisno”, rekao je predsednik Srpske liste Goran Rakić nakon sastanka sa ambasadorima zemalja Kvinte. „Mi nikada i nijedan Srbin to neće prihvatiti. Mi gledamo u briselski sto i za nas to nije gotova stvar“, rekao je Rakić.