Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Na pitanje da li deli optimizam američkog izaslanika i da li zaista 18. avgusta u Briselu može doći do dogovora o nestalim licima, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović za Sputnjik kaže da bi voleo da je Eskobar u pravu.
Može li se do dogovora o nestalima
Prema njegovim rečima, kada su u pitanju nestala lica, ceo taj proces je postao talac Kurtijevog odnosa prema Briselskom dijalogu i njegovog zahteva da se u tu deklaraciju uvrste neki termini koji sa nestalim licima i ovim procesom nemaju apsolutno nikakve veze.
„Ono što je važno istaći je da mi imamo proces i državnu radnu grupu koja funkcioniše već 15, 16 godina, koja funkcioniše u okviru dijaloga Beograda i Prištine i koja je do sada rešila preko 1.800 slučajeva nestalih lica na prostoru Kosova i Metohije. Od toga je 90 posto kosovskih Albanaca i to je proces koji je funkcionisao sve do pre godinu i nešto dana kada je jednim svojim, ničim izazvanim ponašanjem, postupkom i zahtevom, Aljbin Kurti blokirao taj proces“, objašnjava Odalović.
Mi smo, dodaje naš sagovornik, imali nekoliko rundi dijaloga u Briselu gde smo razgovarali sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom i sa službama i ekspertima oko teksta deklaracije koja bi trebalo da bude potpisana od strane predsednika Vučića i Aljbina Kurtija, a koja bi bila podrška ovom dosadašnjem procesu i jedan novi vetar u leđa.
„To bi bila jedna izjava koja bi nešto malo oplemenila ceo proces, bez ikakvih previše opterećujućih rešenja, dakle više podrška i uključivanje Evropske komisije u ceo taj proces. To je nešto za šta smo mi od prvog dana bili vrlo voljni, da se taj problem prevaziđe time što smo pokušali da sačuvamo ceo proces u okvirima mandata koji imamo, a to je humanitarni mandat, i da se pitanje nestalih tretira isključivo na takav način, iako naravno to uvek ima određenih političkih i drugih konsekvenci“, kaže Odalović.
U ovom trenutku, napominje predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, porodice kosovskih Albanaca i kosovskih Srba su u takvom stanju da nemaju ni jedan odgovor na sve zahteve koje ističu i na pitanja koja postavljaju.
„Mi ne možemo da im odgovorimo iz prostog razloga što je proces tako koncipiran da je to, ustvari, rad prištinske i beogradske delegacije u okviru radne grupe kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta. Mi smo neko ko apsolutno podržava taj proces i smatramo da je to jedini i ispravan model koji u ovom trenutku prevazilazi sve druge izazove i sve potencijalne druge teškoće. Tako da bih bio veoma srećan ukoliko bi se ova tema našla na dnevnom redu sledećeg sastanka i ukoliko bi bio postignut dogovor, da bismo prosto mogli da dobijemo novi prostor, jedan novi zamah za mnoga pitanja koja smo do sada otvarali i za mnoge zahteve koje smo predali prištinskoj strani, informacije do kojih smo došli, a koje se tiču i nestalih kosovskih Albanaca i nestalih kosovskih Srba“, ukazuje Odalović.
Iracionalni postupci Prištine
To bi, kako kaže, dalo prostora da se počne sa radom i da se te informacije provere.
„Da budemo na lokacijama na kojima ćemo raditi te ekshumacije, da ukoliko pronađemo tela kroz proces identifikacije utvrdimo kome pripadaju posmrtni ostaci i da ih predamo porodicama, dakle, da nastavimo taj proces onako kako je on do sada funkcionisao. Želeo bih najiskrenije da taj rezultat bude nešto što će nam pomoći da prevaziđemo sve ove probleme, zastoje, sve krajnje iracionalne postupke Prištine kada su u pitanju nestala lica, izjave njihovih zvaničnika i blokade“, kaže Odalović.
Beograd, primećuje naš sagovornik, ni jednim svojim činom, ni jednom svojom radnjom do sada ni na koji način nije ugrozio ovaj proces.
„Mi smo uvek bili spremni da po svakom zahtevu bilo koje strane postupimo hitno i da svaku informaciju, onog trenutka kada je dobijemo, proverimo u nakraćem mogućem roku, a to je rok koji zahteva nakraće pripreme“, ističe Odalović i podseća na primer Štavlja gde je Beograd dobio informaciju od Prištine da se tamo nalazi izmeštena grobnica.
„Tamo je punih 13 dana nekoliko teških mašina radilo na proveri te lokacije, na njoj je pretraženo preko 7200 kubika rastresitog materijala. Jednostavno, mi smo spremni da na svako pitanje odgovorimo i da po svakom zahtevu postupimo, a to isto očekujemo i od druge strane. Nadamo se da ćemo, ako se postigne ovaj dogovor, odnosno ta deklaracija potpiše, moći da nastavimo tamo gde smo stali“, zaključuje Veljko Odalović za Sputnjik.
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti rekao je krajem jula da je termin „prinudno nestao” ono što oko čega dve strane imaju različit stav.