KULTURA

Nesvakidašnja „Biblioteka smrti“: Živa i životna grobljanska izložba /foto/

Izložba „Bibliotheca mortalis – motiv knjige na grobljima Srbije i Evrope“ koja se održava u Narodnoj biblioteci Srbije autoru Jugoslavu Vlahoviću izgleda veoma živo i životno.
Sputnik
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Groblja su slika istorije i svedočanstva prohujalih, pojedinačnih sudbina kroz vreme, navodi fotograf, ilustrator, karikaturista, profesor na Akademiji primenjenih umetnosti u penziji i urednik u NIN-u Jugoslav Vlahović u katalogu izložbe „Bibliotheca mortalis – motiv knjige na grobljima Srbije i Evrope“ koja se održava u Narodnoj biblioteci Srbije.

Veoma živa i životna „grobljanska izložba“

Vlahović smatra da knjige na grobljima nose fine poruke, od kojih su neke upućene samoj knjizi gde joj se zahvaljuju na pomoći i navode koliko im je značila tokom života pogotovo, tokom poslednjih dana ili meseci.

„Izložba izgleda veoma živo i životno što je za mene bilo prijatno iznenađenje kad smo završili postavku“, kaže Vlahović za Sputnjik.

Novo groblje u Beogradu.

Novo groblje kao trezor za „Biblioteku smrti“

Pre osam godina, Vlahović je na Novom groblju primetio grobnicu na kojoj je bila jedna velika bela knjiga, a posle ju je video i naredne zime prekrivenu snegom. Na Novom bežanijskom groblju na sahrani rođaka, Vlahović je pored njegovog groba video jednu veliku crnu knjigu, što mu je dalo početnu ideju za Bibliotheca mortalis, u prevodu, Biblioteka smrti.
„Naredni obilazak Novog groblja bio je za mene jedno iznenađenje i otkrovenje u pozitivnom smislu. Posle sam došao sa fotoaparatom i slikao stotinak izvanrednih primera grobnica sa knjigama. Bio je to stvarno jedan trezor i siguran sam da samo od Novog groblja može da se napravi jedna zanimljiva izložba“.
Jermensko groblje u Istanbulu.
Dodaje da mi nekad i ne znamo šta imamo u sopstvenom gradu i navodi da i Zemunsko groblje ima lepih grobnica. Međutim, i Jevrejsko groblje preko puta Novog groblja za njega je bilo „malo otkrovenje“.

„Na Zemunskom groblju sam našao samo jednu knjigu u delu gde su jevrejski grobovi, a na Jevrejskom groblju ima puno fascinantnih u vizuelnom smislu. U centralnom delu ima jedan spomenik gde su sahranjeni sveti spisi – Tora. Oni svete spise sahranjuju kao ljude jer Jevrejima je to jako puno značilo u njihovoj vekovnoj borbi za opstanak. Ima toga i kod drugih naroda od kojih su neki nestali, a Jevreji su se sačuvali delom i zbog te knjige“.

Groblje Per Lašez u Parizu.

Dirljivo svedočanstvo Srbina u Temišvaru

Vlahović je i na svojim putovanjima po Evropi počeo da obilazi groblja tako da je fotografisao „čuveno groblje čuvenih ličnosti“ Per Lašez u Parizu, Centralno Groblje u Beču, groblja u Frankfurtu i u obližnjem Majncu gde je Gutenbergov muzej, Danskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Španiji, Portugaliji...
U Istanbulu je posetio grčko i jermensko groblje gde mu je bilo zabranjeno da fotografiše. Vlahović podseća da su Jermeni u Turskoj doživeli genocid i da su Turci na taj period svoje istorije jako osetljivi, pa su mu rekli da je fotografisanje zabranjeno. Nije ih poslušao, krišom je slikao a nekoliko fotografija našlo se i na izložbi.
Groblje u Podgorici.
Od 170 fotografija na izložbi, najdraža mu je jedna koju je slikao u Temišvaru, u Rumuniji.
„Ima jedna divna knjiga sa groblja u Temišvaru koju sam u zadnjem trenutku, pre izlaska, primetio. To je jedan obelisk, jedna velika knjiga, kad sam joj prišao primetio sam da na srpskom jeziku, ćirilicom piše, otprilike: 'Ceo moj život i sva moja briga bili su porodica i štampanje knjiga'. Tu je sahranjen neki štampar, Srbin u Temišvaru i on je opisao svoj život sa jednom otvorenom knjigom što je stvarno dirljivo svedočanstvo“.

Groblje Viborg u Danskoj.

Knjige na grobljima – svedočanstvo kulture i sećanja

Vlahović ističe da knjiga na grobljima zaista nije mrtva i ona je svedočanstvo kulture, memorije i sećanja – sve u jednom.
„Lepo je Matija Bećković na otvaranju izložbe rekao da je knjiga večna i da je prisutna u svim kulturama sveta kao simbol čovekove borbe sa prolaznošću. Onima koji su je postavili zaista treba odati počast i poštovanje jer su knjigu izabrali kao simbol kulture, znanja i duhovnosti, a ne neke banalne stvari koje se sad takođe mogu naći na grobljima. Jako su mi zanimljivi i sa kulturološke i sa vizuelne strane ta grobljanska arhitektura, tipografija i te poruke“.
Groblje u Lisabonu.
Međutim, „grobljanska arhitektura“ danas je prepuštena kamenorescima i zanatlijama i vrlo malo ima umetničkih dela na grobljima.
„Grobna mesta su postala uniformna, serija vrlo sličnih, često kabastih grobova sa nekim jakim slovima, velikim fotografijama gde su ljudi nasmejani i veseli kakvi su bili, ali nekako to, čini mi se, odlazi u neku grotesku i jedno nemirenje sa smrću. To je deo života i ne bih se ja toliko plašio smrti. Treba razgovarati o smrti i ulepšati taj odlazak ljudima a i svima nama na jedan fin i kulturan način a ne da se grobnice banalizuju i pretvori u neke bilborde“, zaključio je Vlahović.
Izložba „Bibliotheca mortalis – motiv knjige na grobljima Srbije i Evrope“ biće otvorena do 30. septembra.
KULTURA
Otvorena izložba „Bibliotheca mortalis“ Jugoslava Vlahovića: Knjiga kao motiv na grobljima /video/
Komentar