Prelomna godina u SAD i Evropi: Ili će pobediti konzervativci, ili svet ide u ćorsokak
Samo pregovori Rusije i Amerike mogu staviti tačku na dešavanja u Ukrajini gde bukti sukob između onih koji drže do suverenističkih vrednosti i onih koji se zalažu za neoliberalni mondijalistički princip. Zato je 2024.- godina izbora u SAD i Evropi prelomna-ili će pobediti konzervativna struja ili će svet otići u ćorskokak.
SputnikOvako poruke iz Dalasa, sa godišnjeg skupa konzervativaca na kome je mađarski premijer Viktor Orban šokirao zapadnu elitu, komentarišu sagovornici Sputnjika.
Ili pobeda konzervativaca ili dugoročan sukob
Odgovornost za nesuglasice sa Rusijom i Kinom snose anacionalni krugovi koji vladaju Amerikom ali i većinom evropskih zemalja, istaknuto je na ovom skupu, i samo oni koji drže do nacionalnih vrednosti mogu staviti tačku na konfrontacije koje nikom ne koriste osim elitama koje ih raspiruju.
Ukoliko, na izborima 2024. pobede snage koje simboliše Orban mogućnost da dođe do trajnog dogovora između Rusije, Kine i Zapada bila bi velika. Izostanak, pak, njihove pobede, značio bi, smatraju naši sagovornici, jednu dugoročnu konfrontaciju.
Oštar i iskren
Ocena koju je izneo Orban da samo jak lider na čelu SAD može okončati sukob na istoku Evrope, naišla je na odobravanje svih prisutnih.
„Orbanova retorika je bila iskrena i oštra. On je jasno ukazao ko je agresor a ko žrtva u ukrajinskoj krizi. Ne smemo zaboraviti da je Mađarska susedna zemlja Ukrajine i da Orban kada zagovara što brži mir, istovremeno misli i na mađarsku manjinu u Ukrajini. Takođe, oko milion izbeglica je ušlo u Mađarsku, i iako je ona za njih prolazna zemlja, taj broj je veliki za zemlju koja ima 10 miliona stanovnika“.
Soroševa armija NVO
U polusatnom govoru mađarski premijer se osvrnuo na „globalne elite nazivajući Mađarsku starom i ponosnom, ali Davidovom velikom nacijom koja sama stoji protiv probuđenog, globalističkog Golijata". On je pozvao evropske i američke konzervativce da se zbliže i preuzmu institucije u Vašingtonu i Briselu. Za protivnika je imenovao finansijskog investitora Džordža Soroša kome je, kako je rekao, na usluzi „vojska“ koju čine nevladine organizacije, univerziteti i istraživačke institucije sa kojima želi da ostvari svoje ciljeve.
Filip Gašpar, politički analitičar iz Nemačke koji je prisustvovao skupu kaže da su konzervativci okupljeni iz celog sveta sa nestrpljenjem čekali da li će tokom sinoćnjeg izlaganjuaDonald Tramp najaviti kandidaturu na izborima, ali on, kaže naš sagovornik, nije želeo ništa da precizira.
„Njegovom obraćanju prethodilo je prikazivanje crno belog filma o SAD kao zemlji gladi i beznađa, a zatim i njegova ocena da je povlačenje iz Avganistana bio poraz bez presedana, te da Bajdenova Amerika ne može u školama da uči decu o Bibliji ali može o tome da muškarci mogu da zatrudne“.
Globalni blok protiv liberala
Sukob na istoku Evrope koji je bio dominantna tema skupa u Dalasu, mnogi na Zapadu smatraju višedimenzionalnim. Kako primećuje istoričar Dragomir Anđelković, jasno je da je to sukob između Rusije, i Zapada kojim vladaju neoliberali, ali i konfrontiranje između mnogih suverenitičkih snaga na samom Zapadu, i vladajućih struktura koje vode politiku protivnu interesima tih država, ili bar protivnu interesima tih država kako ih vide konzervativci.
„Jedna od retkih zemalja gde su suverenisti na vlasti je Mađarska i Orban pokušava da zajedno sa evropskim i američkim suverenistima stvori jedan globalni blok koji bi se na Zapadu suprotstavio neoliberalnim nacionalnim krugovima. On vrlo jasno kaže: Samo takva Amerika koja bi bila snažna iznutra, koja bi bila suverenistička i imala snažnog lidera, može da traži pravi aranžman sa Rusijom, mirovni sporazum i globalni novi dogovor“
Orban kao inspiracija
Ova sadašnja Amerika, kaže naš sagovornik, to ne može jer nije jasno šta je ona i da li je posvećena svojim interesima ili interesima anacionalne elite, a kada to nije jasno onda teško da može da se zalaže za dugoročan mir.
„Orbanov nastup je važan višestruko, i za stabilnost zapadnih zemalja, i njihov suverenitet ali i globalni poredak jer samo zemlje koje drže do sebe mogu da se dogovaraju o trajnim principima na kojima bi se gradio mir“.
O tome da li bi 2024. kada se održavaju izbori u Evropskom Parlamentu i u Americi mogla biti godina preokreta Anđelković kaže da postoji šansa da sadašnja vlast padne i da je to je jedini način da se počne sa izgradnjom normalnog sveta.
„Dok je Tramp bi na vlasti nije bilo sukoba sa Rusijom. On je znao šta spremaju neoliberali i pokušavao je da onemogući njihovu avanturističku politiku ali posle Trampa oni su izazvali ovu krizu. Orban je, s druge strane, lider značajan u Mađarskoj ali Mađaraska nije prvorazredna svetska sila. On pre može da bude inspiracija za druge nacionalne lidere konzervativnog usmerenja da se okupe, i da počnu da deluju jer ako lider relativno male zemlje kao što je Mađarska može da postigne uspeh, valja mogu i oni“.
Svet se menja Trampovom pobedom
Ukoliko Tramp uspe da pobedi na izborima, Anđelković je uveren da će američki sistem mnogo energičnije početi da menja iznutra.
„Prošli put on se nadao da će neoliberali da se urazume, i nije ulazio u direktan sukob sa dubokom državom. Mislim da će, ako pobedi ovaj put, početi sistemski da čisti antinanacionalnu duboku strukturu koja vuče Ameriku u propast“.
U korist elite ili naroda?
Kada je reč i o drugim glasovima iz Evrope koji su se mogli čuti na skupu u Dalasu, Gašpar kaže da se retorika zaoštrila posebno ona iz Brisela i Berlina i da je jasno da se raskidaju neki stari savezi poput onih koji su vezivali Mađarsku i Poljsku. Iz nemačkog ugla, ovaj sastanak u Dalasu, kaže, deluje otrežnjujuće i nudi nove pravce za razmišljanje.
„Nemačka vlada sa novom koalicijom koja vodi spoljnu politiku pod parolim “feministička spoljna politika” šta god to značilo, utisak je, ne radi u korist Nemaca već globalne elite koju je i Orban napao u svom govoru“.
Ono što treba izbeći je kaže, crno bela slika koja se nameće evropskim konzetvativcima-ili ste za Ukrajinu ili Rusiju.
„Takvi apsurdi su sada vidljivi u Nemačkoj čija industrija zavisi od ruskog gasa. Uprkos toj činjenici Analena Berbok je odlučila da Ukrajina mora pobediti i da od Rusije nikada više neće kupiti gas“.
Nije isto pravi mir i onaj sklopljen iz računa
Od rezultat izbora 2024. zavisiće mnogo toga, pa i karakter primirja sukobljenih strana u Ukrajini.
„Svaki sukob završava se nekim privremenim dogovorom, ali nije isto da li je taj dogovor zasnovan na zajedničkim vrednostima koje dele i lider Rusije i lider Kine i lideri Zapada, ukoliko tamo budu suverenisti na vlasti, ili je privremeni mir proizašao iz čistog računa suprotstavljenih strana“, zaključuje Anđelković.