SAD preko Tajvana testiraju Kinu
Jovanović smatra da je poseta predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu samo ogolila podelu uloga u SAD. Njoj su američki predsednik i ministar spoljnih poslova javno savetovali da ne ide ali ništa nisu preduzeli da se poseta spreči. Istina je da je manje opasno da se ona kao obični kongresmen pojavi tamo sa američkom zastavom nego predsednik SAD ili šef Generalštaba.
„I to je neka vrsta testiranja Kine, a Peking je toga svestan i odgovara pojačanim merama ali ovog puta sa modernijim sredstvima što brine Ameriku, jer ne zna šta se još sve krije iza toga. Smatram da sada neće doći do tog odlučujućeg momenta ali da će upozorenje koje je Kina uputila ovog puta više da da zabrine Ameriku nego Japan. SAD će morati da budu pažljivije ili će na brzinu nekim blickrigom pokušati da izvuku Tajvan potpuno,” rekao je naš sagovornik.
On ističe da je Tajvan potreban SAD i kao placdarm sukoba sa Kinom, jer je to nešto kao Okinava u odnosu na Japan – ostrvo pretvoreno u vojni magacin kako bi Kinu mogli da onesposobljavaju, bar njene istočne delove koji su i najrazvijeniji.
Sukob geopolitičkih interesa u Tihom okeanu
Jovanović podseća da je Tajvan svojevremeno bio predstavnik Kine u Savetu bezbednosti i kao takav bio je simbol suprotstavljanja komunističkoj opasnosti na kopnu, podseća bivši šef diplomatije SR Jugoslavije. Posle Hladnog rata i stvaranja NATO-a, Amerika je počela da razmišlja o potrebama kontrole strategijskih mesta na prelazima Kini, odnosno Sovjetskom Savezu. Zbog toga su, kaže naš sagovornik, i počeli da ga okružuju sa NATO i zemljama Organizacije centralnog sporazuma, a Kina koja se pojavila na sceni kao samostalni činilac, stavila je Amerikance pred problem kako da to reše.
„Pokušavali su da naprave protivtežu sa Indijom, ali im to nije uspelo, zbog toga su stavili pod svoj protektorat pobeđeni Japan koji nije imao kud nego da sluša. Bivše teritorije Japana i druge zemlje u Tihom okeanu pretvorili u svoje baze, a od svojih bivših kolonija kao što su Filipini i Malezija napravili su tesno političko savezništvo. Međutim, sada su u novoj potrebi da Tihi okean i Kinu reše na neki drugi način. Treba da postave nekoliko ključeva kako bi se Kina zaključala na kontinentu, a istovremeno da ne ugrozi Ameriku u Tihom okeanu gde se premešta sukobljavanje geopolitičkih interesa velikih sila“, ocenjuje Jovanović.
Tajvan placdarm SAD i sredstvo ucene Kine
On kaže da je savez AUKUS tek u procesu stvaranja, a u stvari to predstavlja anglosaksonsku družinu iz Evrope i njene članice svesne su da ma koliko je to korisno, umnogome i nije, jer ih nova unija suprotstavlja ostatku sveta koji ih baš ne voli mnogo.
„ Zbog toga se i vodi borba za pridobijanje zemalja kao što su Indonezija, Filipini pa čak se pominje tu i Vijetnam. Pakistan se u međuvremenu privoleo Kini, a Turska i Iran koji su bili stožeri CENTO saveza, odjednom postaju kandidati za BRIKS, što znači da zauzimaju gard prema zapadu.“
U svemu ovome, objašnjava naš sagovornik, pojavljuje se Tajvan kojeg je Amerika do sada držala u rezervi za slučaj da se Kina izmigolji – Tajavan postaje placdarm i sredstvo ucene Pekinga koji se pokazao kao direktan rival Vašingtonu, odnosno bezbednosna pretnja.
„Kina je na mešanje SAD odgovorila pokazivanjem mišića koliko su mogli ali je sada to već drugačije, jer imaju modernija sredstva. S druge strane, u Pekingu dobro vide kako se Amerika ponaša prema Rusiji. Kina je htela da dobije u vremenu, da se polako razvija dok ne dostigne punu snagu pa onda da pregovora sa te pozicije. Međutim, Amerika ne čeka da se to desi, hoće da ubrza rasplet, svesna da vreme nije na njenoj strani, jer Kina brzinom munje ide napred,” smatra on.
Plan Vašingtona da se preko Rusije obračuna sa Kinom
Na pitanje koliko je Vašingtonu u interesu da pored Ukrajine otvara novi front na istoku, Jovanović kaže da ne treba da zaboravimo da se SAD imale problem sa „trouglom“ koji je jezgro međunarodnih odnosa. To je još Nikson sa Kisindžerom shvatio i odvojio Kinu od Rusije i to je bila formula koja je rešavala stvar ali se sada dešava nešto drugo.
„Amerika koja je svemoćna, neobuzdana, svojim potezima približila je Rusiju i Kinu u svim oblastima uključujući i vojnu i onda su Sjedinjene Države izabrale naizgled lakši put, a to je da iz tog trougla izbace Rusiju time što bi je uvukle u sukob koji bi one beskrajno podržavale i zauvek stvorile reku mržnje između dva najveća slovenska naroda. Ali veći cilj od toga bila bi zamisao da se kroz sto godina Rusija toliko ekonomski, psihološki i politički oslabi da će neizbežno da dođe do nekih unutrašnjih promena koje bi Rusiju vratili u američki zagrljaj i tada bi Amerika mogla da koristi Rusiju kao geografski placdarm za vođenje aktivne politike protiv Kine,” rekao je on.
Podela uticajnih zona moguće rešenje
Sada se, dodaje Jovanović, pokazalo da to nije ostvarivo, već da je čak i suprotan efekat – oni se približavaju i Amerika se našla u situaciji da mora da vodi bitku na dva fronta što nikad nije dobro ni za jednu veliku zemlju. Zbog toga će se SAD ustručavati da idu dalje na oštrije poteze prema Kini.
„Umesto da se nadmeće, Amerika bi zbog svoje povezanosti sa Kinom mogla da pronađe sporazum sa Moskvom i Pekingom, neku vrstu podele uticajnih zona, što je recept velikih sila kroz istoriju“, zaključuje bivši diplomata.