Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
„Japanska strana nema nikakvog razloga za zabrinutost, jer naše vojne vežbe nisu usmerene protiv bilo koje treće zemlje. To je razvoj naših vojnih sposobnosti u situaciji kada imamo mnogo više razloga za zabrinutost, nego bilo ko drugi u tom regionu“, rekao je Galuzin za televiziju „Rusija 24“.
Kako je dodao, Sjedinjene Američke Države, koje vode „otvoreno neprijateljsku politiku” prema Rusiji, imaju „veoma ozbiljne vojne kontingente” u Japanu i u celom regionu.
Ruski ambasador je takođe ocenio da su demarši Japana, u kome pozivaju Moskvu da ne održava vojne vežbe u južnom delu Kurila, besmisleni i neće uticati na planove Moskve.
„Demarši japanske strane nisu za nas ništa novo, oni se redovno koriste, čim realizujemo određene akcije u odbrambenoj, ekonomskoj ili nekoj drugoj sferi u okviru našeg suvereniteta nad Južnim Kurilima“, rekao je Galuzin,
On smatra da su takvi demarši „kao prvo neosnovani, a kao drugo besmisleni“.
„Neosnovani, jer su Kurilska ostrva pravno pripala Sovjetskom Savezu i Rusiji nakon Drugog svetskog rata. Besmisleni, jer nisu u stanju da zaustave niti na neki način utiču na naše planove u oblasti odbrambene izgradnje na dalekoistočnim granicama naše zemlje, između ostalog i u području Južnih Kurila“, naglasio je ambasador.
Ranije je Ministarstvo odbrane Rusije izjavilo da će u periodu od 30. avgusta do 5. septembra vojska Istočnog vojnog okruga pod rukovodstvom načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije sprovesti vežbe „Vastok-2022“. U strateškim vežbama, koje obuhvataju 13 poligona Istočnog vojnog okruga, zajedno sa vojskom okruga, će učestvovati i vazdušno-desantne jedinice, daleka i vojno-transportna avijacija, kao i vojske stranih zemalja.
Vlada Japana je nakon toga diplomatskim kanalima pozvala Rusiju da isključi rejon severnih teritorija, kako Tokio naziva južna ostrva Kurilskog grebena, iz spiska poligona za planirane vojnih vežbi.
Spor sa Japanom
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan.
SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.
Spor Rusije i Japana oko Kurilskih ostrva dodatno je zaoštren nakon što je Tokio uveo nekoliko paketa sankcija protiv Moskve zbog ukrajinske krize, a ona zauzvrat odustala od pregovora o mirovnom sporazumu.