Zamolili smo ga da prokomentariše reči ministra Lavrova da se geografija promenila, da danas nije dovoljno da se zaštiti Donjeck i Lugansk nego da se ide dalje.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Objašnjenje je vrlo jasno: ako Ukrajina ima rakete kakve joj se šalju, te rakete ugrožavaju teritoriju Rusije. Dakle, Ukrajina odnosno oni koji drže te rakete, moraju biti izmaknuti još dalje od ruske granice. Da li će Ukrajina izgledati onako kako je bivši predsednik Medvedev nacrtao juče na mapi — ostala je samo mala oblast oko Kijeva?
— Neću, ne želim, nije potrebno ni primereno da komentarišem, a nema potrebe da objašnjavam izjave naših rukovodilaca jer je svaka od tih izjava dosta jasna, bez dodatnih pojašnjenja. Uključujući ono što je govorio Medevedev i Lavrov. Čudi zapravo, burna reakcija i retorika Kijeva i Zapada oko izjave ministra spoljnih poslova Lavrova, kao da nikad nisu čuli za osnovne ciljeve specijalne vojne operacije započete 24. februara ove godine. Treba slušati glavnokomandujućeg i odatle izvlačiti zaključke. A ciljevi su precizno određeni i kasnije potvrđeni. Oni se ne menjaju, ostaju. Radilo se o zaštiti Donbasa, osiguranju bezbednosti i zaštiti ljudi, naroda koji tamo živi, o denacifikaciji i demilitarizaciji Ukrajine. Ti ciljevi se dosledno i efikasno sprovode i biće sprovedeni pošto je tako naložio predsednik i vrhovni komandant.
Uprkos tome što stalno stižu sve nove i nove isporuke oružja?
— To nimalo ne menja situaciju na bojnom polju jer ga uništavaju ruska sredstva suzbijanja, ali sredstva su takva, kao što je Sergej Lavrov kratko i jasno objasnio, da dalje pokreću i omogućavaju da se demilitarizacija nastavi ubrzanim tempom i osigura bezbednost tih sredstava. Što se tiče Zapada, u datom slučaju izgleda da oni ne mogu da shvate tu logiku i razumeju šta treba da se radi ako zaista žele da taj konflikt bude završen. Oni verovatno to mogu da shvate ali naprosto zasad ne žele da se taj konflikt završi. Žele suprotno, i o tome se otvoreno govori: iscrpljivanje Rusije, poraz Rusije, ili kako već slušamo svaki dan više puta, rat „do poslednjeg Ukrajinca“. Otuda i isporuke oružje itd. i sve što se dešava, sva ta podrška kijevskom režimu od strane Zapada.
Postoji mišljenje da ovo nije rat između Ukrajine i Rusije, nego rat vrednosti — zapadnih za koje znamo kakve su, i ruskih vrednosti koje su dosta tradicionalne i konzervativne. U tom smislu, kraj „poslednjeg Ukrajinca“, nije kraj rata. Ostaje glavni neprijatelj, a to je onaj ko sada naoružava Ukrajinu i koji želi da Rusija bude poražena tako da više nikad ne podigne glavu. Šta dalje?
— Naravno, „ do poslednjeg Ukrajinca“ je rat kako ga razmišlja Zapad, ali nikako nije ono o čemu razmišlja i čemu teži Rusija, i potpuno iskreno. Jer zaista smo imali odnose koji su predodređeni našom istorijom, našom bliskošću, možda čak tešnjim vezama nego što to podrazumeva blizina, o čemu je u svom članku predsednik Putin pisao detaljno i veoma uverljivo. Zaista se radi o tome da je u toku proces globalnih promena međunarodnog poretka i suština svega što se dešava, čitavog sukoba sa Rusijom koji je i ranije bio prisutan u svetlu širenja NATO itd, sukob je zapadne pozicije, tačnije one koju je Vašington nametnuo Evropi, pozicije očuvanja unipolarnog sveta ili dominacije jedne države. Čak ne govorim kolektivnog Zapada, nego jedne države zato što su se Evropa i Evropska unija povinovale Americi i ne izvršavaju svoje zadatke nego tuđe, neevropske. To je borba težnje da se uprkos realnosti očuva zapadno uređenje sveta koje je već prevaziđeno i težnje koja postoji i nastavlja se bez obzira na želje Zapada, da se uspostavi novi multipolarni poredak koji se prirodno razvija i razvijaće se, što pokazuju sve međunarodne tendencije. I u tome je svakako sama filozofija i filozofska osnova konflikta, eto tih, takozvanih zapadnih vrednosti i realnih vrednosti koje postoje i svuda se ispoljavaju. To se svuda vidi, pogledajte, i u ekonomiji, kulturi. Otuda i rusofobija i sve to izgleda neverovatno. Pokušaj da se zabrani Rusija s njenom kulturom i njenim istorijskim, kulturnim, naučnim dostignućima i tako dalje... sve to sada dobija zaista pećinski oblik. Upravo zato što Zapad ide protiv istorijske logike i aktuelnih i objektivnih zahteva mnogih država čija moć i uticaj rastu. I to će se nastaviti.
Evropa je naravno druga žrtva, računamo da je Ukrajina prva, tog zapadnog konflikta sa Rusijom. U poslednje vreme vidimo zapadne medije koji pišu da je zapad izgubio ovaj rat i Evropa će se na zimu naći u jako teškoj situaciji. I već se sad nalazi. Oni traže druge izvore gasa, nemaju dovoljno hrane, sve će biti gore i gore. Da li će to dovesti do toga da Evropa, shvate šta se događa, promene svoj stav ili se pobune protiv svog rukovodstva, ili urade bilo šta da prestanu da trpe diktat Amerike od kog imaju samo štete a Amerika samo koristi?
— Mislim da takvih primera imamo svakog dana sve više i više i da se zaista upravo tako razvija situacija u Evropi. Teško je pretpostaviti da će Evropljani koji su navikli na veoma komforan život trpeti svu tu besmislicu i bezumlje. U datom slučaju uzmite izjavu, ne našu, rusku, nego Orbanovu. Mađarska je članica Evropske unije, ali to je zemlja koja vodi računa o svojim nacionalnim interesima u celoj ovoj situaciji, što je veoma teško. To je razumljivo. Ali on je potpuno jasno i sasvim tačno rekao da to nije više čak ni pucanj u nogu, to je pucanj u pluća a zapravo, ako nastavimo, verovatno se još preciznije može reći da je to sada pucanj u glavu. Zato što nema ničeg, nijedne mere koja se može shvatiti. Ne može se ni Rusija prinuditi na poslušnost. Jer to ne funkcioniše, sankcije ne funkcionišu i to je već jasno. Rusija je takoreći uvek bila pod sankcijama, na ovaj ili onaj način. Trebalo je još tada izvući zaključak koliko su sankcije efikasne. One su uopšte protivpravne, jednostrane, ali prema Rusiji naprosto nisu efikasne jer se radi o zemlji koja je više nego sama sebi dovoljna imajući u vidu njenu veličinu, ekonomsku moć, industriju, naučnu moć, resurse itd.
Nisu funkcionisale ni sankcije uvedene 2014. povodom Krima…
— Nisu, štaviše, koristile su čitavom nizu privrednih grana, pre svega poljoprivredi koja je dobila dodatne mogućnost za razvoj i napredak. Sankcije prosto — ne deluju, i nije stvar u tome što je tako naredio ruski predsednik, i njegove odluke će se svakako sprovoditi, nego, ako pogledamo objektivno na ekonomiju, socijalnu sferu, na ono što se dešava — nijedan projekat, nijedan socijalni ili naučni program nije stopiran, svi se nastavljaju, čak s još većim zamahom. Nemam iluzije, ne želim da ostavim utisak čoveka koji priča bajke — naravno da su teškoće velike, i u tehnologiji, ali stvar je u tome što su one rešive i rešavaju se operativno. Rešavaju ih predsednik, vlada, predsednik daje naloge i odmah se donose mere. Predstava koja se stvara na Zapadu je besmislena, još je Obama govorio da je uništena ekonomija, da kod nas ničeg nema i da treba samo doneti nekakvu odluku i odmah će se sve raspasti. A mi, zapravo sve imamo - i ogromno iskustvo, tehnološko, naučno, ekonomsko, resurse da ne pominjemo jer se to samo po sebi podrazumeva, i u tehnologiji već postoji napredak, čak i u poslednje vreme. Tako da zaista nema sumnje u to da će poteškoće, koje su izazvale strahovite sankcije, biti prevaziđene. U to niko ne sumnja.
Koliko se može videti, te sankcije suštini i nisu čudovišne jer Evropa, a i Amerika, s jedne strane uvode sankcije, ali s druge strane tamo gde im treba oni ih ukidaju: nema sankcija na gas, nema sankcija na veštačko đubrivo, nema sankcija na žito, nema na neke metale, na neke hemijske materije…
— Eto, to vam je Zapad.
Naravno. Ali zar se ne čini da ponekad zapravo oni hoće da oteraju Rusiju iz Evrope, oni hoće da uguše Evropu, jer samo u saradnji sa Rusijom Evropa je velika i moćna. Nemačka je, recimo, zahvaljujući ruskom jeftinom gasu imala veoma razvijenu industriju. Sada Rusija sarađuje više sa Istokom, vidimo ogromne projekte s Kinom, s Indijom, s Iranom koji će na neki način pomeriti Rusiju prema Istoku.
— Da, zadaci se, u stvari, formulišu radikalnije, zadaci se formulišu tako da se Rusija u potpunosti izoluje. To su neverovatne fantazije, i više od toga. to je po definiciji nemoguće. Znate, kod nas postoji izraz — to se nikada neće desiti. Što se tiče Evrope, ne znam, mogu samo da ponovim, jer ste vi izneli potpuno ispravnu logiku i tu vezu. Zaista kad bi Evropa tesno sarađivala sa Rusijom, kad bi se ispunjavali svi sporazumi sa EU kao ranije, kad bi se pouzdano i pošteno realizovao Osnivački akt o saradnji, i tako dalje, to bi bila sila, veoma ozbiljna, izuzetno ozbiljna – ne samo konkurentna, nego bi nadmašila SAD i što dalje, to više, jer sve probleme SAD vidimo, razumemo i oni se povećavaju. Njima je to bilo jasno. Zato, treba skloniti konkurenta. To je očigledno i u konkretnim poslovima, bilo da je reč o energetici ili nečem drugom, plus sve te mere, pakete sankcija koje je Evropa uvela. Naravno, uvodila ih je po savetu, po nalogu, možete reći kako hoćete, ali mi to zaista objektivno ocenjujemo. U svim tim merama, izbacivanju ruske privrede, biznisa, energetike iz Evrope, uprkos svoj želji ne vidi se nikakav evropski interes. Vidi se interes SAD da sklone ruskog konkurenta, opasnog, nadmoćnijeg — i u ovom trenutku i u budućnosti. Ako govorimo o gasu, tu imam u vidu i tečni prirodni gas, jer su kod nas razvijene te tehnologije, taj proces, ta preduzeća. Taj pravac energetike se takođe uspešno razvijao. Samo o tome se radi. Predsednik je to naveo, ilustrovao, ako se osvrnemo na svu tu priču sa turbinom „Simensa“, recimo u fazi kada je zaglavila u Kanadi.
A sad u Nemačkoj…
— To je jednostavno povezano sa interesima Kanade koja takođe želi da igra veću ulogu u energetici. Kako god objašnjavali te momente: sankcijama, tehnikom… taj momenat je prisutan. Naravno, isterivanje Rusije iz Evrope pomoću sankcija, preciznije rečeno prekid veza, nekih logističkih lanaca i tako dalje — to će biti ogromna šteta po Evropu, ogromna. Jer će jednostavno biti…
Hoće li Rusija prekinuti dotok gasa potpuno, čega se sada Evropa plaši, još 20 odsto gasa se isporučuje.
— Mogu vam reći kakva je situacija danas: Rusija je spremna, a to što se sada snabdevanje ne vrši u dovoljnoj meri, za to je u potpunosti odgovorna Evropska unija — Evropa i EU. U potpunosti. Oni su napola redukovali „Severni tok 1“, oni nisu hteli da se pokrene „Severni tok 2“, uprkos tome što je spreman. Sprečili su da se isporučuje gas, da se otvori novi kanal koji obezbeđuje prosperitet Evrope i snažniju ekonomiju — i Nemačke i EU u celini po najpovoljnijim, najprihvatljivijim i najpouzdanijim uslovima.
Ambasador Hil nam je objasnio da je Rusija nepouzdan partner.
— Ma šta govorili, neverovatne su laži da je „Gasprom“, da je Rusija nepouzdan partner, jer je nemoguće naći pouzdanijeg partnera. Izvršavane su sve obaveze, čak i u uslovima sankcija, jer obaveze postoje, u pitanju su životi ljudi, na kraju krajeva, snabdevanje porodica u Evropi energijom i tako dalje. To u Srbiji veoma dobro razumeju. U Rusiji je takva psihologija, takav mentalitet da se kod nas taj faktor uzima u obzir, ljudska dimenzija se uzima u obzir, i nikada se ne usvajaju mere koje zadaju udarac ljudima, čak ni u vreme najgorih odnosa s nekom državom. Opet ću se vratiti na to, oni kažu „do poslednjeg Ukrajinca“ — ne treba ni da kažu, ionako je jasno da im ukrajinski narod i ljudi u bilo kom delu Ukrajine apsolutno nisu važni. Uzmite Rusiju i našu vojsku, naše vojnike. Njima je i prema naredbama najvišeg rukovodstva, komande, vrhovnog komandanta, cilj očuvanje ljudskih života, izbegavanje ljudskih žrtava koliko je god moguće, kao i izbegavanje uništavanja civilnih infrastrukturnih objekata. To je jedna od najvažnijih direktiva. Shvatate li, to je jasno, to je izazvalo mnoge, mnoge poteškoće. I ljudi ginu, naši vojnici po cenu svog života rešavaju zadatke zaštite civilnog stanovništva i sprečavanja nanošenja štete civilima i civilnim objektima u Ukrajini. Istovremeno ih sa druge strane pumpaju oružjem i kojim ponovo bombarduju Donbas, kako bi se sve uništilo.
Danas ceo svet komentariše Zelenskog na naslovnoj stranici „Voga“, gde se slikao sa ženom u vrlo lepim uslovima, u vrlo lepoj odeći, nije više u onoj zelenoj majici. Kako protumačiti — koliko vidim reakcije u Ukrajini su vrlo neprijatne — dok ljudi ginu, on se tamo slika. Uopšte, da li možete da zamislite Putina u takvoj situaciji?
— Prvo, što se tiče Zelenskog ne želim to da komentarišem, jer treba imati u vidu njegovu glavnu profesiju, zato hajde to da ne komentarišemo šta se tamo dešava. To je nešto što je površno, vi govorite o slikama, malo je reći da je to čudna, smešna i zastrašujuća odluka i potez, ako govorimo o sadržajnoj strani. Mada, i spoljna obeležja govore o tome i nameću pitanja. Što se tiče predsednika Rusije, ono što je uvek bilo najvažnije, u svim fazama, glavni je rad i sadržajna strana. U principu, površnoj, spoljnoj strani se nikada ne pridaje značaj, to nikada nije na prvom mestu. Ipak ću govoriti o onome s čim sam imao sreće da se susretnem u profesionalnom radu u različitim fazama — to su kontakti i posete predsednika Rusije. Pripremanje poseta, realizovanje tih poseta uvek se sastojalo od sadržajne strane posla. Da, u diplomatskom radu, naravno, i spoljna obeležja nisu sporedna, jer postoje protokoli, a sam program je manifestacija nivoa i prirode odnosa i tako dalje. Da, sve smo to imali. Ali definitivno nema nekog preteranog fokusa i pažnje usmerene na to, na lažnog prikazivanja.