Ovako poslednja dešavanja u BiH komentarišu filozof iz Mostara Nino Raspudić i profesor međunarodnih odnosa sa banjalučkog Fakulteta političkih nauka Miloš Šolaja.
A dešavanja ima napretek – prvo se pojavila vest da bi takozvani visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit mogao da nametne izmene izbornog zakona u BiH, što je uslovilo da bošnjačka politička elita mobiliše sve raspoložive snage.
U ponedeljak uveče, ispred sedišta Kristijana Šmita u Sarajevu, sve bošnjačke stranke održale su demonstracije, koje su nastavljene i u utorak. Ponedeljak je bio rezervisan i za posetu hrvatskog premijera Andreja Plenkovića Hercegovini, odakle je podržao eventualnu Šmitovu nameru o nametanju izborne reforme.
Protesti u Sarajevu pokazuju koliko je bošnjačka politika ekstremistička
Prema Raspudićevim rečima, ono što je dobro u protestima u Sarajevu je to što se vidi koliko se bošnjačka politička scena ekstremizovala.
„To uključuje sve – dakle, na istoj liniji su i tobožnje građanske leve stranke, i islamska zajednica. Oni su toliko bezočni da nazivaju aparthejdom ili nastavkom genocida to što će Hrvati moći da sami sebi izaberu predstavnika, to je strašno“, komentariše on.
Bošnjaci su prvi put pogođeni činjenicom da će visoki predstavnik doneti neko rešenje koje ne odgovara političkim interesima Bošnjaka kao nacionalnog kolektiviteta, kometariše sarajevske proteste Miloš Šolaja.
„Činjenica je da su Bošnjaci prvi put suočeni sa tom situacijom, sa kojom se Srbi suočavaju još od drugog visokog predstavnika, od Karla Vestendorpa, nakon Bonske konferencije na kojoj su donesena bonska ovlašćenja koja omogućavaju politiku visokog predstavnika, da se ponaša kao privatni vlasnik BiH. Videćemo, ali sve maske su pale. Sada su, na svoj način, svi protiv visokog predstavnika, što je možda najbolji pokazatelj da je to nekakav uvod u razlaz, dezintegraciju ili bilo šta drugo što se može odnositi na BiH“, smatra Šolaja.
Sa druge strane, dodaje Šolaja, politika koja nije u skladu sa politikom visokog predstavnika, može da znači i konsenzus, razumevanje i sve ono što se nalazi u osnovi Ustava BiH.
Ima li Plenkovićeva poseta BiH efekta
Dok Raspudić smatra da Plenkovićeva poseta Hercegovini neće imati nikakvog učinka na eventualnu Šmitovu odluku o nametanju izborne reforme, Šolaja ovu posetu posmatra u svetlu nekoliko, kako kaže političkih momenata, među kojima su i Plenkovićeva poseta, kao i izjava hrvatskog predsednika Zorana Milanovića da je Republika Srpska u pravu kada osporava legitimitet visokog predstavnika.
Plenković je potvrdio podršku Hrvatima u BiH i to otvoreno, jasno i snažno, kaže Šolaja.
„Hrvatska je članica EU i jedna od država na koje računa Nemačka. To je jasno iskazivanje stava i mogućnosti u kom pravcu može da ide politika Hrvata u BiH jer je visoki predstavnik prihvatio rešenje koje osporavaju Bošnjaci, ali koje doneo Ustavni sud BiH", navodi Šolaja.
Raspudić, pak, kao, kako kaže, opozicija Plenkovićevoj politici, smatra da su efekti Plenkovićeve posete nikakvi – prema njegovim rečima, Hrvatska, kao članica EU i NATO, treba da uslovljava stvari po pitanju položaja Hrvata u BiH.
„Plenković je godinu dana povremeno dolazio u Mostar i uveravao Hrvate da će dogovorima, uz pomoć naših „partnera“, kako on kaže, iz EU i SAD, postići dogovor o promeni izbornog zakona. Međutim, vreme prolazilo i iscurilo, do dogovora nije došlo“, konstatuje on.
S obzirom da je međunarodna zajednica, za vreme visokog predstavnika Volfganga Petriča, izmenama izbornog zakona pre dve decenije i stvorila sadašnju situaciju, Raspudić se, kako kaže, pribojava da će se ponoviti isti scenario kao i do sada – da će Bošnjaci Hrvatima birati predstavnike u institucijama.