Albanija je dobila osmog po redu predsednika države od pada komunizma, doskorašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Albanije general-majora Bajrama Begaja. Iako je na dužnost stupio kao nestranački kandidat, predlog za njegovo imenovanje dala je Socijalistička partija aktuelnog albanskog premijera Edija Rame. Funkcija predsednika u Albaniji je uglavnom protokolarna mada on ima određena ovlašćenja u vojsci i u pravosuđu.
Begaj jasno poručio da želi Veliku Albaniju
Begaj je u samom startu ne samo istakao Kosovo i težnju za nacionalnim ujedinjenjem, već je rekao da je ta težnja ista u svim oblastima gde žive Albanci - Severna Makedonija, Crna Gora i Preševska dolina - podsetivši na vekovnu težnju Albanaca za ujedinjenjem.
Branko Branković, diplomata u penziji i bivši šef Misije pri Ujedinjenim nacijama, kaže da je Begaj ovakvom izjavom „skinuo“ rukavice, rekavši glasno i jasno da oni žele Veliku Albaniju.
„Njegove reči su samo nastavak dosadašnje albanske politike u pravcu pokušaja da se jednoga dana ostvari ta njihova vekovna ideja. Razlika je samo u tome što su dosadašnji funkcioneri pa čak i sam premijer Edi Rama bili na neki način uzdržani po pitanju Velike Albanije, kao i njegov prethodnik Iljir Meta, dok novi predsednik očito ima iza sebe podršku Amerike koja inače ima veliki upliv u Albaniji,“ naglašava Branković.
On dodaje da taj američki upliv dolazi i preko raznih lobija koji su vrlo jaki i u Severnoj Makedoniji, i u Crnoj Gori kao i na Kosovu i Metohiji, odakle se prelivaju ka Preševskoj dolini.
„Reči koje je novi albanski predsednik rekao su vrlo ozbiljne stvari i zaslužuju ozbiljnu reakciju, ne samo našu već svih pomenutih država čim on stupi na dužnost;“ kaže Branković.
Prema njegovim rečima, ni mi, ni druge države koje je pomenuo ne bi trebalo da prećute ovako nešto već da reaguju barem na nivou ambasadora.
Najveća opoziciona stranka u Albaniji Demokratska stranka koju vodi Salji Beriša rekao je da dolazak Begaja stvara opasan presedanza zemlju jer se otvara mogućnost dolaska vojske na vlast, a takođe je istakao da njegov izbor neustavan jer je predsednik Iljir Meta ukaz o razrešenju Begaja sa mesta načelnika Generalštaba Oružanih snaga Republike Albanije, kao i njegovo oslobađanje iz aktivne službe u Oružanim snagama potpisao tokom posete Turskoj.
Jednom vojnik uvek vojnik
„U toj varijanti, odnosno, to što je bio vojnik još više mu se stavlja na teret ovo što je izjavio jer kao takav može da „zvecka oružjem“ kako bi ispunio sve što je izjavio vezano za politički plan. Dakle, to je još gora varijanta nego da je samo civil. Jer, ako dolazi iz sfere vojske to znači da reči ovog tipa imaju još veću težinu – da može da se razmišlja i vojnim rešenjima kako bi se došlo do ostvarenja Velike Albanije“, napominje naš sagovornik.
Inače, Begaju je među prvima imenovanje na čelo države čestitao visoki predstavnik EU Žozef Borelj, a usledile su i čestitke svih relevantnih država što je, kako veruje Branković, zabrinjavajuće.
„To može da se tumači kao odobravanje onoga što je rekao, mada mislim da se „istrčao“ sa ovim izjavama po diktatu Amerike,“ kaže Branković.
I nemački, i američki đak
Da ima osnova za ovakve ocene sugeriše i biografija Begaja, u kojoj piše da se između ostalog školovao u SAD. Rođen je 20. marta 1967. u Rogožini, diplomirao je na Medicinskom fakultetu 1989. godine, a aktivan oficir specijalizovan za medicinu je postao 1998. godine.
Između ostalog, bio je na čelu Uprave za obuku i doktrinu, a radio je i kao šef Vojno-medicinske jedinice, direktor Sanitarnog inspektorata i glavni inspektor i savetnik Sanitarnog inspektorata u Generalštabu albanskih Oružanih snaga. Jedno vreme je bio zamenik direktora Univerzitetske bolnice „Majka Tereza“ u Tirani i generalni direktor Centralne univerzitetske vojne bolnice. U Tirani je završio napredne i postdiplomske studije medicine i specijalizirao je hepatologiju.
Školovao se i u SAD, gde je na Institutu za upravljanje resursima odbrane, odnosno školi za postdiplomske studije pri mornarici, pohađao viši kurs međunarodnog menadžmenta u domenu odbrane, a vojne kvalifikacije i veštine je stekao i u „Maršal centru“ u Nemačkoj. Doktorsku disertaciju iz oblasti medicine je odbranio u Tirani.
U glasanju o izboru predsednika su učestvovala 83 poslanika Skupštine Albanije, koja ima 140 poslanika, a poslanici najveće opozicione stranke, Demokratske partije Albanije, nisu učestvovali u glasanju. Sednica Skupštine za izbor predsednika države održana je u subotu, posle neuspeha u tri prethodna kruga, na kojoj opozicione stranke nisu predložile nijednog kandidata, čime je otvoren put da Soscijalistička partija (SP) sama bira predsednika.
Begaj je pre glasanja rekao da će funkciju predsednika obavljati „uz jednako poštovanje svih reprezentativnih partija albanskog naroda”. Premijer Albanije, ujedno i predsednik SP Edi Rama ponovio je u subotu da je Begajevo ime predloženo zbog njegovog vojnog profila i posvećenosti albanskoj državi.
Rama je takođe naglasio da je Begaj nestranačka i ujedinjujuća ličnost, kao i da je „oličenje normalnosti“ za Albaniju. Prema Ustavu Albanije, kandidata za predsednika Skupštini predlaže grupa od najmanje 20 poslanika. Begaja je predložilo 37 socijalista.
Aktuelnog predsednika Iljira Metu parlament Albanije izabrao je 28. aprila 2017. godine na mesto predsednika zemlje na petogodišnji mandat, koji mu ističe ovog meseca.